Српски сион

с?

лСКИС^

Год. VII.

'-V

Број 3.

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ТОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАБЕЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протојереј Јован ЈеремиЋ.

У Ср. Карловцима у недељу 19. јануара 1897.

ЗВАНИЧНИ ДЕО. Његово Високопреосвештенство госиодин епископ бачки Герман ОиачиЛ, благоизволео је, на св. Саву 14. јануара о. г., рукоположити за презвитера ђакона Стевана Темеринца, који је постављен за иротопрезвитератског канелапа у Жабљу.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО, М1ХАИЛВ БОЈКЈОМ МИЛОСТИ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП СРПСКЕ ЕПИСКОПИЈЕ ГОРЊЕ-КАРЛОвАЧКЕ: свом возљубљеном свештенству и духовном у Христу стаду: ЗЛристоо се роди! Ето п ам, по милости Божјој. и опе г дана у години најмилијега, ето дјеци Божјој празника прерадоснога! Его нам небеснога Полаженика Божића нашег, који иам „носи пуну киту злата, да позлати врата, и обоја побоја, и сву кућу до краја!" С тога нека је: „слака и Н<1 зши РоЖДЖНО/М8, Н 1УК0ЖИЕШеЛ1б ЗМШОрОДНК^Х = фестко, Х;)нст8 Когб наше,и8! (Окд<шн гл. 3. 25. дек.)

Да, на земљи Рођеному, Богу нашему! У нрастарој давнини, прије овога и утјепшивог и радосног дана, чуо се кичељивог ума човјечјег подругљив приговор : гд"к естк Вогх кашх? (Псалм. 41, 4. 11) Данас, не може бити нитатва тога, јер „Бсзплотнкж копдофаетсА, сиоко шд{км*ккает'А: некиди.нкж кидитса, и ннусАзаЈЛ1К1и шсАзаетсд" (на стТхокшк гл. 8. 26. дек.) Ако је некада тек некима, одабранидима Божјим, дано било, да у духу виде ,,Господа скдАфа на престол^к кк1соц'к и П(Икознесжн'к (Ис. 6, 1) ; данас се отвара пут свима , да од ,,ск -ктлк1А зк'кздк) кодилш" оду до Битлејема и Витлејемскога вертена, да ту са Витлејемским пастирима и источним мудрацима, виде рође.чнм очима својим „-иладенца покнта, лежафа ко гасле\-х" (Лук. 2, 12), ,.раждаел1а № жжм" (Гал. 4, 4), „иже естк Христосх Господк (Лук. 2, 11). Видите и разумијте: гд'к Согж нашх! Оп, Који је створио и небо и земљу, Ои, Који „промислом својим строитх л»Тра" и ,,скопо дЕ(1жако!о содержитх ткарк," снђе са престола вјечпе славе своје, иа ,,зракх рака пр '|ИЛ1&" (Филип. 2, 7) ,,гакисА ко нлоти"