Српски сион

С тр . 38.

(1. Тим 3, 16) и ,,нд 31мли сх ч(лок 'кки пожикб !" (Вар 3, 38) „Таинстко странное кидил1х и преслдкпое, неко кертЈпх". Да, љубазни моји, велика је тајна то ! Ми знамо, што је небо и како је оно величанствепо и прекрасно. Знамо ми, да је оио „престол Бога живога" (Мат. 5, 34) Којега „поетх солнце" и Кога „слакитк л8на" и Коме ,,прнс8сткб1отх зк'кздкг'; алн ми знамо још боље шта је „вертен." То је ледена стијена, мрачна и нуста, нечиста и задугаљива нећина, у коју се од жеге сунчане или непогоде бурне завлачи и склања горско звијере и друго животпо. И у тај и мрачни и тијесни нростор „возлеже" и смјестити се изволи, неклгкстилши Христос Бог! Од вертепа постаде небо, јер у њем ето, заједно са пастирима и источним мудрацима, видимо ми „.иллденцл покита, лежафл ко гасле^х" (повнјено дијете, 1'дје лежи у јаслицама), а то је Спаситељ наш, Христос Тоспод! То је, ето, љубазни моји, тајна ваплоћења Сина Божјега, тајна у којој се Бог и човјек у једном Лицу, ЈЕицу Исуса Христа, неразлучно, нераздијелно састају и неслитно сједињују. Како да то достигне троми дух, како да разумије ограничени ум наш? „Родх же еги? кто испок-кстк?" (Ис. 53, 8.) У вертепу се родио Сиаситељ наш! Каква нас чувства обузимају, браћо, кад погледамо на убоги вертеп тај ? До јуче мрачна, незнатна, пуста пећина, а данас — небо, престол, пун красоте, сјаја и небеске славе! 0 ! непостижили (гпасе слака тев-к ! Па ко да не иомисли при том на душу човечију? Шта би она, јадна, била, да није у њој вјере у Исуса Христа, да није Њега самога? Заиста, ништа друго, до вертеп иусти, ледена, мрачна и загушљива пећина. Како је красно, величанствено небо, на ком трепте милијарде сјајнијех звјездица; како је дивна остала природа Божја са преразличним и нрекрасним сликама и бујним шаренилом цвијећа свога; све то затворено је погледу из тавие пећине, јер у њу не допире зрака сунца Божјега! Тако је, љубазни моји, и души, у којој

Г ,р. 3 _—г —^ : не живи Хрисгос, то истинито, право виђело, (Јов. 8, 12. 12, 46) затворен поглед на величанствено и прекрасно небо духовно и његове преразличне, вјечне и неисказане красоте, „и\же Око не кнд'к н оу^о не слкмиа, и на сердце челок'кк8 не кзмдоша, гаже оуготока Вогх лк>ВАфК1<их его" (1. Кор. гл. 2, ст. 9)! Таква душа, у коју не допире зрака „сунца правде," зар није у тами (Јов. 8, 12), у вертепу, зар она иије вертеп сам ? Има, душа ваља, и осим те свјетлости, друга нека искрица, што тиња у души човјечјој. Но од те свјетлости мало се види, но у многој прилици, и не сја, како би требало. Свјетлуцање то — савијест је људска! Ну та је толико већ ослабила, да се при свјетлости тој ие могу уочити све опе опасиости и мреже, што их јадном човјеку илеће и баца под ноге. вјечни пакоенпк свакога добра, сатана клети! Колико је људи, који не мисле, пе говоре или и не чине ништа против савијести своје?! Има нешто, љубазни моји, изван и око нас, што би могло освјетљавати иугове и стазе живота нашега, овђе на земљи. То је, понајприје, дивна ирирода Божја! Са ње нам одсијева величаиство и сила, нремудрост и благост Божја. Па како се служимо ми, у животу, свјетлошћу том? Да ли изучавамо ирироду, што нас окружује, и да ли оком ума свога нроничемо у дубљину ствари, што су око нас? Да ли смо спознали премудрост и силу Створитеља неба и земље, у свима створењима Његовим? Чујемо ли, како „невеса пок"кда!отх слак$ Кож"мо, ткореше же егч> козк-кц^етк ткердк?" (Исал. 18, 1). Видимо ли, како „некидилмА ег« ткоре« нл4и пол1кннлАел1а кидили с8тк н присносбфнал сила егш и Еожестко? (Рим. 1, 20). (Оно, што се на њему ие може видјети, од постања свијета могло се познати и видјети на створењњма и Његова вјечна сила и Божанство)? Бојим се, да не! — Осим савјести и видљиве природе има јача свјетлост нека. Огкривена иаука Божја! Па да ли слушамо Ријеч Божју? Да ли нам она свагда свијетли на свима путевима живота и рада нашега? Бојим се, да

„СРПСКИ СИОН."