Српски сион

Стр. 54

„СРПСКИ СИОН."

Бр. Ж

се брат брату на невољи налази, а овде се разбратише. Ту су деца као ангели, а код нас једна има више деце. Ту се своје цени и ноштива, а ми но туђини купимо, гато је већ тамо одбачепо. Иа где су нам она кумства и пријатељства, оне својте и срдачиости, и опе друге чувеие врлиие народне и хригаћаиске? Како да се не ожалостимо гледајући, како нам оиа дивна слика дичне прогалости нагае тавии, како нам она испред очију ишчезава, како иам нестаје свега, гато нас негда одушевљаваше, како нас снага оставља, и живот како нам се гаси. Очајаље и мртвило посвуда је. ГГа шта је томе узрок друго, него слаба вера, рђаво васпитање, мањкаво а често и лажно образоваље, које место да оплемељује чувства оно их затупљује тако, да је све ређе видити човека са неизопаченим образом и подобијем Божјим. А и где је тај који се може без хригаћанског духа и просвећења узнети на достојанство Сина Вожјег. Само једина црква Христоиа има ликова светитељских! Но и ако нас зло наше типгги, ипак се тешимо тиме, што оно пије наследство наше, није особипа наша. То је туђа болест, туђа зараза, пренесена из туђипе к нама. Тепш нас, да је срце народа српског још увек живо и здраво, чисто и непокварено, као што је свагда и ире било; да је још и данас главни и већи део иа рода пашег одан и верап сип свете своје прадедовске вере иравославне, да храни и цени све врлине паслеђене од отаца својих, те да и данас живи и иада за светиње своје. Теши нас да је нрави Србии још и данас у души својој дичан и попосап, какав је свагда био пред лицем целога света. Само тај и такав народ може нас утешити, да не очајавамо са зла овога, јер такав иарод има духа, има снаге и паде за живот. Па шта ће онда иа тако здравом телу народном она рана, и па чистом лицу народа нашег пгга ће она ругоба? Хоћемо ли живота и спасења. хоћемо ли да оја чамо духом и снагом, потражимо светилигата, у којима се хране светли споменици великих и дичних отаца и праотаца паших •— нека нас њихова жива вера нраво-

славна задахне, и њихова нада укрепи и њиховаљубав оживи. Очисгимо домове своје од зла и порока, да нам домови буду чиста стаиишта вере православпе, топла огњишта љубави хришћанске, врстпа васииталишта здравог и доброг подмлатка, честпо хранилиште светиње и чистоте брака и породичпог живота. Пази\:о на децу и научимо их страху Божјем. Не дајмо, да у безпослици дапе проводе, да се скигају, да пијанче; да се друже са неваљалима и поквареиима, да се уче певаљалству, да хуле, да виде и слушају рђаве иримере, било у кући или ван куће, било на ком другом месту, пего пх шаљимо у школу и у цркву, и уиућујмо их на добро и речју и иримером Велика ће бити заслуга наша пред Оцем нагаим небесним. ако будемо таку љубав према својима показивали. Сам Госиод нага Исус Христос дао нам је за то иајузвишенији нример, када је тражио изгубљене, тешио очајне. исправљао грсшие, обавештавао неуке, снажио немоћпе, подизао клонуле. Иа и ми као учепици Христови дужни смо то исто браћи својој чипити. Тако, ко је свештегсик, нека буде отац и аностол народу, ко је учител., нека буде ревностии и благи васпитатељ подмлатка народног, ко је газда и господин, нека иретходи лепим примером своме народу у свакој хришћанској врлини, ко је ратар, нека ие заборави пи па цркву своју, ко је мудар, нека обавештава и саветује иеуке ко је сретнији, нека надгледа бедног, па ћемо тако у заједиичком раду и узајамиом номагап.у наћи снаге и живота. Нама не може нико нахудити, ако будемо сими своји, ако милујемо и негујемо опо што нас је одржало, и ако не буду цркве и школе зануштене, управе без реда, судови без закона, нослови без вол.е, ако пам не буде образовање без срца и душе, братство без срдачности и иекрености, хришћапство без вере п живота хришћанског. С тога. љубезпи моји, пригрлите врлине својих старих, и негујте их новом снагом и настојте и ви, да вам остане дичан спомеп имена у нотомству, на ће те тако нрославити и Име Спасител.а свога, Сипа Божјег, коме својом вером и бого-