Српски сион

Б р. з г- угодним делима треба да припадамо и угађамо. То очекујемо од вас и тиме поздрављамо вам Рождество Христово, иаступајуће Ново Љето и Богојављење, желећи вам свако нраво и савршено добро и вечно спасеље. Амин! Дано у Новом Саду о празнику Рождества Христова, љета Господња 1896. Горепоменути смирени Епископ: Г е () «и л н х, Реч о св. Сави. (говорио у Нанчеву на дап св. Саве У1ука Поповић парох) „Ускликнимо љубављу св. Сави... Побожпа браћо ! Овако дапас милимице поје и нева, и весело грло српско, и нуно срце српско, и раздрагана душа српска, широм целога Српства, по својим светим храмовима, по народиим школама својим и по домовима својим, штујући и славећи своју најсјајнију звезду међу светитељима. свога Светитеља и Просветитеља Нема нића Саву, крв од крви своје, и лозу корена свога. Наш народ. и ако раскомадан и поцепан, на дапашњи дап сав је уједињен и удружен духом Савипим; једно мисли и једно осећа. Од пајмањег Српчета. што се данас у стихар облачи, на до пајвећег Србипа, који се заодева рухом академске одлике, све се то дапас натиче, да памети мудром и ленореком речигости својом, искаже своју велику и дубоку захвалпост усиомепи св. угодника Божјег, а највећег Србипа и евога Добротвора. Ја осећам слабост свога духа — нрема јачипи духа његовога; ја сам свестан сроје грешиости — према снетип.и његовој ; слабомоћна је реч моја, да би вам могао исиричати, изређати, онртати и иснисати заслуге његове и, сплести му достојаи венац славе и нохвале. Велики Светитељ и Просветитељ наш Сава Немапић. задужио је парод српскм, и животом и радом, и мислима и делом, и срцем и душом, за све векове, за сва времепа, за све параштаје. Побожпа б])аћо! Што дапас Србип у

Стр. 55.

својој св. цркви својим леиим језиком поје, слави и велича име Божје, и сушгину вере Спасове — л>убав братску, језиком народним нроповеда — то је заслуга Неманића Саве. Што је Србину омилело свето и дивно Православље, у којем слатко и мило одишу осећаји народне мисли и духа народног — то је заслуга Неманића Саве. Што је добра мати наша, св. православна црква. својим сопственим животом задисала, без задаха грчке нритворности н латипска лукавства, те и данас својим самосвојним животом живи и плодује — то је заслуга Неманића Саве. ТТТто нам се но Српству дигоше и подигоше, лепе и свеге задужбине, свети наши манастири. да се у њима Србии несмом црквеном око свога народног свештеника, и око њих песмом народном око народног гуслара свога, соколи и храбри у св. вери и имену иародном — то је заслуга Неманића Саве. Што су око цркве ноникле народне школе, расаднице знања и умења; што је Србину омилело лепо слово, свето слово Ћирилово, да њиме пише, казује и вековећи своју мисао, ту свету искру Божјег у њему рукосада, — све је то заслуга Неманића Саве. Ко да ређа, ко да броји, ко да казује и да прича и исприча, велику веру Савипу, голему љубав његову, силно пожртвовање његово, умну видовитост његову, неуморан рад његов, одличпо родољубл->е његово, неувеле заслуге његове, око иајвећих светиња, око најдрагоценијих адиђара, око најмилијег аманета српског: вере, имена и иросветс пам народне. Побожна браћо! Кад бих се сред оваке дапашње славе и свечапости у помен великог Светитеља и Просветитеља нашег уиитали на дверима савести и свести наше, како смо прихватили и како прихватамо мисао и врлине, које нам је Просветитељ иапг, среће пам и напретка верског, иросветног и народпог, прописао и указао ? Шта би смо радили. да се Просветитељ наш може да појави у средини нашој ? Каквом ведрином чела, веселошћу лица, тоилотом срца, могли би смо му иогледати у очи и, замолити благослова деспице му свете? Су чим би му се могли похвалити ми?

„СРПСКИ СИОН. а