Српски сион

В р. 3

„СРПСКИ сион^

Стр. 59.

да су сви људи, који се разумеју око пчеле, сложни, да су они, који се баве пчелом, добри, честити, ваљани и морални људи, Ј е Р имају пчелу увек пред очима, К оја им говори: у раду јв и вредноКи ваш епас. Без сваке сумње утече пчела на облагорођење срца и душе човечје, зато је пе могу доста младежи препоручити, а иоред и,е да читају ону књигу, која посллвб Н ож У нј и ткоренУс еги>. Још да сиомепем Бг Ђерзона, најсласвнијега пчелара свију времена, који каже: ,.3абављање око пчела буди у свакој пријемљивој души укус и љубав према делима свемогућства и чуда у природи, и онај, који воли нрироду, зацело пије рђав чоБек." А ја велим : Сваки пчелар треба да се поиоси, јер он не само да се пчелареII,ем материјално подиже, него он подиже и религијосност у својем народу, подиже љубав према Богу и н.еговим делима према нрироди, подиже морал и показује пут к благостању народном. Још напослетку да наведем речи славнога песника римскога Вергилија, који је иаписао у стиховима о пољској привреди. о свима радовима пољске привреде тако пупо иојезије дидактично дело, које и данас стоји непадмашено. Па у 1У. књизи пева он и о нчели и радовима око ње. Од свију књижевника, које сам навео досад, који су писали о пчели, нико пије так .Ј кратко, а тако лепо казао за њу, као што је то казао Вергилије: 1п 1епш 1аћог, а 1 1епш8 поп §1опа. То је место превео наш многозаслужни стари директор Стевап Лазић и велики зналац латинскога језика врло лепо : Бпће посао око ствари мале, Али слава не ће бити жала. Но сле таких речи још говорити у нохвалу нчеле ја мислим да би било излишио. То све што рекох дссад, рекох у славу нашега првога просветитеља светитеља Саве, а за поуку опима, који оваке поуке требају н примају, и да покажем да С У поред класичне Филологије и историје, и природне науке од неизмернога утецаја на васпитање иаше младежи. И тим сам Ја готов са овим својим говором Али треба још да га завршим. А како да га зав ршим ? Ја мислим да га не могу боље

као пчелар завршити него кад речем : Да живи заштитник пчеле, ЈБегова Светост патријарах срнски Георгије Бранковић.

Иродијада. Звонки звуци иесама, уз сосаним едут и жице, вили су се из побочне одаје Иродове палате. Шум и звека нозлаћених пехара и сребром окованих рогова, из којих се испија медеио вино из Енгадских винограда, громко се разлеже по свима одајама Сиопске палате. — Суламка! — Чујем, госпођо ! — Реци, девојкама, нека певају што. Несносна ми је оиа вика тамо ! — Како желиш! Хоћеш ли што из псалама АсаФОвих, или „о немој голубици на далеко"? Госиођа занијека. — Или сипова Еорејевих? — Пусто ! — Или да ти певамо: ,,ја сам ружа Саронска"? Госиођа одмахпу са досадом, уздахну дубоко и загледа се у илавичасги дим, што се из сребрне бочице испарава и пуни одају најпријатнијим мирисом иарда. Она је лешкала на ниској, приземној софи , застртој иурпурном тканином, па налакћена главом на скупоцена узглавља, расејано се титра са огрлицом бисера, у коју су где где иоднизана зрна драгих каменова, ретке величине, која, као елеђене капљице јутарње росе нреливају светлост најлепших дугиних боја. Са палакћене руке спао је широки рукав до лаката, те показује као филдиш белу и облу руку. Глава, што се опире о шаку, покривена је тнмном као црна смола косом. која расплетена, густа и бујна, нада па снежпа гола плећа; а лице, нод таласима оие косе, било је пеобично бело. Томе лицу дивно одговарају танко узвијене обрвице, испод којих расејано лутају круппе црне очи, и врло румене, мале уснице, испод правога умереног носа. Цела структура ове лепотице, којој је могло бити око 25 година, показује раскошну драж, која поред свег охолог израза напомиње на разблуду, па и да јој лице