Српски сион

Стр. 78

„СРПСЖИ СИОН".

Б р . 5.

лазом невесте на римокатоличку веру, и то кћери владара једнога од увек православнога народа, који за сву своју самосталност има благодарити поглавито и највише ГГравослављу и црквп православној, која ку очува и српско име и појача моћ и осоколи јунаке, који не ирезају ни ода шта, кад ваља мрети за крст часни и слободу златну. (Писац је доказао важност православне цркве по Србе уопште а Црну Гору на по се снажним доказима из историје. Стр. 9.-18.). И баш због таке важности Православља и православне цркве по српски народ кроз све векове историје му, православно руско новинарство, сећајући се сталности у вери Јелене кћери московског кнеза Јована III. (1462. —1505.) удате за литавског кнеза Александра римокатолика, гледаше на прелаз црногорске кнегињице Јелене као на чудо нечувено, и осуђиваше корак тај. Ппсац цитира значајне чланке што их поводом нрелаза донесоиге Руеекое Слово — стр. 5., и Руеекш Ј1иетокт> — стр. 6.—7 , чије назоре и сам дели, па га не поколебава ни она Кнежева: „Или да убпјем срећу своје кћери нли да јој допустим прелаз" (стр. 19.), јер види у том прелазу почетак унашања духовно-религпознога растројства у народ, који слуша своје вође, а растројство у духовно-религпозном погледу штетно ће деловати у Црној Гори и на чврстоћу општеславенске свезе (стр. 19. п 20.). За доказ тога штетног утецаја, који прети, наводи писац познати нам већ. чланак Ка1оКско§ - 1л§1;а,* који, поводом прелаза кнегињице Јелене нажње рускога цара бискупу паришком, те делегату папском приликом крунисања, доби вољу да придикује тобож о „зближењу великих двих цркава, источне н западне око једнога настира", у самој пак ствари о уништењу Православља, а све за љубав ненаситимости грешне тежње римпанске за светском свевлашЛу. При свој озбиљности ствари не сматра ппса сањарије КакЛско^ 1лв1;а за готов чин, стога му у одговор заврш} г је: „Врак и прелаз црногорске кнегиње Јелене кћери кнеза Николе у католиштво је лична ствар кнеза Николе а никако општеславенског одобрења и Православља, како га је желео представити свету католички орган, који у томе види знака уније Хришћанства око столице светога Петра, око једног пастира — римскога иане. Славенство уопште и Православље понаособ нпје у тож нимало суделовало. Пажња рускога цара према папском епископу у * видн 42. број „Српског Сиона" год. 1896.

Паризу, а тако исто и посланику за време крунисања у Москвп, није особита пажња папству и римокатолицизму, како мисли КаМ1сМ 1лз1;. Руски цар као највиши представник религиозности и уважења цркве у Русији, показао је с тим љубав и верску сношљивост Православља нрема човечанству уопште. Пажња и одликовање, што нх руски цар указује у сличним случајевима представницима других вероисповести, не тиче се вероисповестп већ представника вере (религије) као једног од основа живота оне власти, којој дотпчни нредставник припада. У Паризу је својом пажњом руске цркве владар указао пријатељима Французима пажњу према њиховој цркви као једном од основа управног живота области, у којој му је гостопримство указано. Историјска попустљивост. учињена конкордатом Црне Горе с Римом у погледу допуштења католичке службе на славенском језику, што КаЂоНсИ 1лв^ такође броји у доказе зближења православнога Словенства са западном црквом, је нешто друго, то је политнчко дело кнеза Николе, с народносног гледишта, а наиме у ту сврху, да језик одликује славенство (римског закона) које због вере на туђем (латинском) језику, тоне п нестаје у мору германизације п романизацпје. Кнез Никола је углавио конкордат у нади, да се свешћу о народносном сродству изазове и свест о заблудама рпмокатолпцизма С гледишта религије у том коикордату впдимо ми уступање папства и зблпжење отпалога католнцпзма к цркви православној . .. На послетку, лично за дпнастнју Петровић-Његуша и у браку кнегиње Јелене, кћери црногорскога кнеза Николе, са принцем напуљским, сија лепша будућност, јер тим она добија значај династије не само славенске већ и европске." Писцу, који нам је имао љубав доставити своју броширу на приказ, благодарни смо и на историјским подацима у овој књизи, те је својски препоручујемо коме може бити, да је и прочита. Ј. Д.

ЛИСТАК. Б Е Ј1 Е Ш К Е. (Његова Светост, патријарх српски Георгије Бранкови!) благоизволео се уписати за члана утемељача добровољног ватрогасног друштва у Карловцп са прилогом од 100 фор. и поделити истом друштву свој благослов. (Радва архидијецезалних епархијских власти. I. Административни одбор у седници својој од 21. јануара (2. фебруара) о. г., под иредсед-