Српски сион

бр. 5.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 73.

Рекао сам, да се у школ. књигама морају огледати она иаставна иачела и диљеви, који не иотичу од једие особе, пего од људи, чије одлуке треба да су израз општег сувременог становишта иедагошко дидактичке знаности. Ове људе имао би да одабере Школски Савет. Први посао пак био би им тај, да саставе план, по коме би требало написати школске књИге. А тај план садржавао би у себи, по прилици ово: 1. Из кога извора и у ком обиму да се узме материјал за школ. књиге. 2. Како тај материјал да се раздели на поједипе разреде, обазирајући се на душевни развитак школ. деце. 3. Какав распоред уопште да се усвоји при разређивању градива за сваку ноједину читанку. 4. Општа начела, по којима да се унравља рад око састава свију читанака као једне наставне целине На темељу предложеног и усвојеног плана раснисао би Школ. Савет конкурз за састављање школ. књига. У њему би се по танко све објавило, чега се писци — према односном плану — морају придржавати. После углављеног рока, Школ. Савет би присиеле рукописе доставио истим оним људима, који су и план установили. А дужност би им била, да примљене рукописе помно, савесно, критички и зналачки нроуче и претресу. Рукописе, који би после строгог и свестраног расуђења били пронађени, да одговарају свима захтевима добрих школ. кљига, препоручили би се Школ. Савету ради апробирања. Овај би после тога узео издавање свију тих књига у своје руке. Ово држим за иајсходнији начин, да срп. конФес. школе дођу до ваљаних својих књига,. Јер нарочито читанке спадају У такову врсту књига, које појединац, упућен лих на своје искуство и знање, не може ваљано написати. А сад да одговорим на ово врло важно питање: зашто да се издаване школ. књигб узме из руку поједииаца. На жалост, код нас се у јавности још никако не зна, колико наше деце полази с рп. конф . школе у онсегу карловачке -митронолије. Бог зна, зашто се точува као не-

ка велика тајиа од јавности. Зато, у тој оску' дици, морам се испомоћи на другој страни. Узмимо дакле, да све наше копф . школе полази исто толики број, колико је свега деце у комуналним школама сремске жупаније. По моме суду биће, да је у првим школама деце много више, кад се узме у обзир величина и имућствено стање сри ских села и вароши у Бачкој и Банату. Али за овај случај рецимо, да је број једнак. По томе било би у срп. конФес. школама деце, и то:

У I. разреду „ II. „ Н1. » IV„ V-

10.581 8.559 7.960 5.693 635

Свега дакле : 83.378 деце. А колико сва та деца издаду годишње I на школ. књиге? Већ знамо, које се књиге употребљују у нашим конФес. школама. Знамо и то, шта стоји свака од тих књига, А ти су нам податци довољни, да сазнамо, колико дечји родитељи издаду годишње за те школ. књиге. Но ја сам у стању, да одговорим овде и на то: колика би била чиста добит од свију проданих књига, што управо и јесте најглавније да се зна. За све дакле књиге нримало би се и то:

За

,, Сри. Буквар" —

1 .684

ф.

н.

За

„Слов. Буквар" —

1.369

Читанку II. разр. —

5.154

„

„ ш. „ -

2.238

„

„ IV- „ -

1.935

„

У)

„ V. „ (иста)

102

Г)

—

За

Часловац Ш. разр. —

796

г >

—

Катихизис II. „ —

1.027

„ ш. „ -

1.911

„

Цео примитак: 16.219 1>, 48 н. Израда иак свију ових књнга стајала би, по рачуну меродавног стручњака у главном оволико : Срп. Вуквар у 10.531 кои. стоји: 606 ф. 50 и. Слов. „ „ 8.559 Читанка II. р. у 8 559

536 „ 7)

Ш. , , 7.960 „ IV. „ V. р. у 6328 Часловап III. р. у 7960 Катихизис П. „ „ 8559 „ III. „ „ 7960

516 687

426 „ 75

118 106 118

Укупни издатак: 3.116 ф. 65 н.