Српски сион

Бр. 5. „СРПСКИ и прошире, ако су умеспи, а да их оборе, ако су иесходни и неизведљиви. М. Нешкови^. Српска православна црква св. Ђурђа у Вараждину Написао Лазар БогдановиЂ парох вараждинско-вел. кањишки. Ке8С1ге, дшс! ап^е^иат па1ив 815 ассИеп!, 16. ев1; зешрег риегига евзе. ТиШив. Незнати, што је било пре тебе, значи остати увек дететом М. Тулијо Цицерои. I. Што се зна о Сриству, нарочито о Православлу у Вараждину до конституисања ирве сриске православне црквене оиштине у н>ему. Ван сваке је сумње. да је Србаља било у Вараждину још у другој половиди XV. века, Под Матијом Еорвином, краљем маџарским, (1458 — 1490), доселило се добрано Србаља из Македоније и Босне у Вараждински ђенералат, на пошто је међу тим Србима, — нарочито онима из Маћедоније — било доста трговада, а ти Срби трговци све до скора имали трговину по свима већим местима у Маџарској, Хрватској и Славонији, искључиво у својим рукама, то је вероватно, да је, почамгаи од пресељења њихова у поменути ђенералат, свагда морало битп и у главном граду — Вараждину — по неколико породида српских, а за јамачно и по гдекоја с њима досељена грчка. Но историјска је чињеница, да је у Вараждину залутала, и ту се станила, многа нородица српска из доцнијих сеоба народа српскога у ове крајеве из Босне, Србије, Маћедоније и Тракије, за време цара Максимилијана (1564—1576.) и наследннка му Рудолфа (1576—1608.) под водством Вуковића, а нарочито Пејашиновића, за кога. Лопашић* вели, да је „своју својту од Пакраца и Церника довео у кршћанску (!) Хрватску." Да је у Вараждину од тога доба било увек Срба, доказ УЈУ нам и диптиси, а доцније и матрикуле манастира Лепавине. па и сачуваии гробни споменици у гробљу тога манастира, као и у гробљу око цркве св. Николе у Ћуковцу, под којима довољан број Вараждинских Срба и Грка вечни санак борави. Тешко је да богме одредити, колики је број православнога становништва у Вараждину * Каг1оуас, стр. 144.

Стр. 75

свагда бивао. Можда је њихов број кадгод и знатан био, али се трага не може наћи, да су Срби и Грци у Вараждину кадгод самосталну црквену ошитину сачињавали, а још мање, да су кадгод какву год, ма само дрвену, богомољу ту имали. До ове онп нису могли никад доћи,'јер им не дадоше ни војнпчке, а јога мање римокатоличке вигае духовне властп, којих је некад седигате у Вараждину било, да је саграде. Православни становници Вараждински су увек били упућени поглавито на калуђере Лепаввнске, да им ови разне духовне и верске'потребе врше; —- дакле бијаху увек у духовној одвисности од манастира Лепавине. Еад је у нрогалом веку саграђена православна црква у граду Еопривници, потпадоше Вараждински православни становници под парохијалну заједницу с Еоиривницом, коју је готово увек братство манастира Лепавинскога обслуживало и обслужује и данас. Приповедао ми је администратор парохије Болфаиске, Моја Магога, да је неко време и црква св. Николе у гробљу Ћуковачком била о већим празницима стецигате православних становника, Вараждинских, Лудбрешких и Чаковачких (Чаковец — СвакаИшги у Међуморју). Потоњи калуђер њихов, који им и разне потребе духовне обављаше, бегае неки Григорије Димос родом из Еатиглоса, а умро је 4. Априла 1777 у Ћуковцу, и сарањен у гробљу св. Николе; гато сведочи још и данас каменити надгробни споменик са грчким му натписом, Бегае свегатеником 12 година, Иосле смрти његове нема трага у Болфанс^сим (камо и Ћуковац спада) матицама, да су Болфански свегатеници православним Вараждинцима какве пастирске функције в*ргаили, све до 1850. г. Те и следећих година спомињу се у матици крштених ова имена породица Вараждинских: Аидин, Урица, Перенчевић, Јакшић и т. д. Александар Стојачковић,* а за њим Француз Пико,** позитивно тррде, да се је 1751. г. силни Србаљ (око 100-000 дугаа) због гоњења вере православне, из Маџарске, Срема и Хрватске, — нарочито из Вараждинског ђенералата, — у Русију, под водством Текелије и Хорвата, иселио, и да су ти исељени Срби у својој новој отаџбини — у јужном * Черте живота народа србскога сгр. 55. у примедби. ** „Срби у Угарској", у преводу од Дра Ст. Павдовића, стр. 139.