Српски сион

бр. 6.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 97.

решења. — Наређено је црквеној општини у В., да тамошљем комуналном учитељу, којн у цркви појачке дужностн врши, за исту дужност награду одредп. — Узет је на знање извештај овоодборског члана Мл. Ј. о разрешењу црквено-општинске управе п именоваљу вривременог одбора у Кули. — Црквеној оиштиии у Мошорину дозвољено је, да започету оиравку цркве продужи и сврши а тако исто и црквеиој општини у Парага, да своју цркву оправити може. — Црквеном општином у Ч. сачињени штатут пздат је фискалу за преглед. — Узет је на зпање рад црквене. скупштпне у Т., Ч. М., и Г. и С. — Спровешће се високосл. Саборском Одбору некоји призиви против овоодборских решења; напротпв призив црквене онштине у Ст. II. против решења од 14./26. маја 1896. бро АО — вратиће се пстој као закашњен. — Узети су на знање избори перовође у Т. и Ђ. — Снабдевени су клаузулом одобрења некоји купопродајни уговори и брисовне дозволе. — На основу извештаја пзаслане комиспје у црквену општину у Суботпци пздата је пстој општини наредба у погледу руковања црквено-оиштинским и закладним иметком у напредак. — Уништен је избор т /з скупштинара у Д. као неправилан. — У сиору изме^у црк .ене оиштине пирошке и њезиног становника Т>. II., који има иметка и у новосадском хатару — одлучено је: да исгн Та. II. има парохијал у Пнрошу (а не у Н. Саду плаћати), школски прирез пак тако исто у Пирошу, али не и на повосадски иметак, будући да на нсти плаћа већ школскп прирез у оиштинском прирезу, од ку г да се новосадске школе нздржавају. — На пријаву и молбу неких пирошких сгановника, који у Ст. Футогу непокретности имају, да се ослободе од плаћања парохпјала и у Ст. Футогу — учиниће се код жупанијске власти нужни корацп, да политичка општина у Ст. Ф- У будуће не разређује на исте пирошке становнике парохијала. III. Школски одоојј имао је дана 28. јан. (9. фебр.) о. г. под председништвом високопреосвећеног господина Епископа Дијецезана своју седппцу, у којој је између осталог решено: Доставиће се од високосл. Школског Савета изцати декретп Дариици Калићевој учитељици у Н. Саду на Клисн, Страхињи Црнојачком учитељу у Бегечу, Стевану Влајковићу учнтељу у- Риђици. — На позив високославног Школсксг Савета поднеће се истом исказ свпх како оспособљених тако и неоспособљених учитеља у овој епархпји. — Одлука високославног Школског Савета, којом се Р. М. учптељ на Келебији (у Суботицн) одбпја са потражпвањем за сталиост, — саопштпће се

како истом учптељу тако п местном школском одбору с упутством, да то месго до почетка ндуће школске године са оспособљенпм учитељем попуни. — На предлог дисциплинарне комисије подељеп је сомборском учптељу М. К. писмен укор због прене брегавања својнх учитељских дужностп. — Извештај црквене оиштине у Т. да је на упражњено тамо учнтељичко и забавиљино стечај рисиисала, увег је на знање. — Призив местног школског одбора у Ф. против овоодборске одлуке враћен је истом као ненадлежно ноднесен. — Искаће се од оних општина, чијп учитељи још декрега добили нису, ма да већ од много годпна у том месту учитељују, односнп нзборпи списи, радн издејствовања декрета. Исто је тако наређено, да они учптељи, који нрописану заклетву на своје звање иоложили нису, то накнадно учнне. И иапослетку наређено је, да они учптељи, који још у државни мировинскн фонд ступили нису, то чим пре учине. — За привремеиу учптељицу на упражњено учитељичко место у Пачиру наименована је Љубица Будимлпћева. (Оставка цариградског патријарха Антима VII.) У ванредној спиодској седнпци цариградске патријаршије, држаној дана 20. јануара о. г. позвао је патријарх Антпм VII. изабране митрополите, Ираклијског и Ефеског, да иду у своје епархије. -Одмах после седпице дошла је ПатриЈарху једиа депутација, са молбом, да опозове своју наредбу у тој ствари издаиој. И споменуги митрополити усиротивише се наредби Патријарховој, те у договору са својим једномпшљеницима, а члановима Сннода, послаше заједиичко писмо Патријарху, да тргне своју наредбу иатр^г. Патрајарх не хтеде попустити од своје наредбе, а спнодалци од свога захтева. Чланови Синода ноднесу министру правде и вероисповести ппсмену тужбу нротив Патријарха, а овај против њпх. Од стране министарства Вивер-беј, иачелпик министарства, чинио је све покушаје, да измири Патријарха и члапове Синода. Патријарх је у погледу Ефеског митрополита и попустио, али од Ираклијског је одлучно тражио, да се упути на своје определење. Чланови Спнода осталц су при своме захтеву и у ногледу овога. Дана 28. јануара састали се чланови Синода у своју седницу заједно са члановима мешовитог Савета. Председавао је Ефески митрополит као најстарији међу свима, а Патријарх се повукао у своју канцеларпју. После прочитанпх односних аката, која се на овај спор односе, донесено је решење, да се изашаље Патрпјарху изасланство, које ће га нозвати да даде оставку. Изасланство је то и учинило, и Патријарх му је одговорио,