Српски сион

В р. б

дице опажају се у ужој Угарској у приличној мери код свију конфесија, а тоше је доказ, што је прошле недеље кр. уг. мшшстарство богочасти пздало наредбу, да-у жупанијама и окрузима солгабирови, а у варошима и муниципијама градопачеоницп морају водпти тачан сппсак свију оних особа које се "изјасне запв геИдЈоп — безконфесијоналппм. п тај списак пмају уредовно слати земаљском статистпчком звању у Будим-Пешту. Интерасантно ће бити, кад једном статистичко звање буде публпковало те бројке, које ће казивати, шта су нови државнп закони конфеспјама донели, ма да ће на црну жалоСт нашу, по нека бројка из тих и наше крви бити и ако — надамо се — ретка. (| Јереј Кирил Обрадови^), парох у Адашевци, преминуо је 1. (18.) фебруара о. г. Покојник је био, за здравља и сиаге сроје, врло реван, иувек иримеран свештенпк. Рођен је 1829. год., за презвитера рукоположен 1857., а 1893. одликован црвеним појасом. Ове је године, на своју молбу, стављен био у мировпну. Сарањен је 3. (15). о. м. уз велико саучешће околног свештенства, својпх парохпјана и многих поштовалаца пз околине. Из Адашеваца нам о томе саопштава тамошњи један парохијании ово : „Баш на дан „праведног старца Спмеопа" сахранисмо и предасмо матери земљи нашег четрдесетгодишњег пароха, честитог српског свештеника, оца Кирила Обрадовића. Оиело и цео погреб беше велнчанствен, каког у иашем месту још досад не видесмо. По одслужеиој светој литурђији, на којој присутно Шидско певачко друштво дивно појаше, започе опело началствујућн преподобни отац Теофаи игуман Привиноглавски, те га је свечано обавио, уз аспстенцију преч. г. г. свенггенпка из Шида, Илинаца, Моровпћа, Беркасова, Вачинаца, Товарника и јеромонаха Привиноглавског оца Теофана Узелца. Преч. г. Илпја Шумановић, свештеник Товарнички, опростпо се с покојпиком у црквп, у врло днрљивом говору, којпм је многу сузу изазвао; а на гробу покојниковом опростпо се с њнме у лепо смишљеној надгробној. беседн, Моровпчкп парох г. Ђорђе Иваннћ, на завршетку којеје нама парохијанпма препоручио чување гроба нашег доброг четрдесетгодпшњег пастира са речима: „Аманет вам његов гроб". А ми ћемо заиста чувати п гроб као п милу увек успомену на свога добра свештеника, који нам је многу мудру казивао, многу очинску учинпо." Лака му црна земља и вечан помен! КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ. Накладом књижаре Велимпра Валожића у Београду изашла је „Зорица" нова књига за децу, коју

С тр . 99

су удесили учитељи Јовић п Путнпковпћ. У њој има 63 слпка, 15 песама, 51 ирпча и 22 ситнице; стаје 1 круну. Препоручујемо је пажњи родитеља и учитеља. Српска Књижевна Задруга издала је пето коло својих издања. И у овом колу имамо седам које забавних које поучних књига, и то: Басие Доситија ОбрадовиИа , св. II.; Друга Певанија Змаја Ј. ЈовановгЉа, св. II.; Слике из сеоског живота, написао Јанко М. В еселино впћ, св. I.; Тодор од Сталача , написао Милош Цветић; Вијесни 1 Ј оландо , св. II.; Девајтис , друштвени роман, написала Марија Рођевичевна превео с пољског Никола М аној ло впћ-Рајко и Књига о зд]швл,у, српско издање приредио др. М. Јовановић-Батут. ПОЗИБ. Последњи пут позивамо и опомињемо све, који су нримилп Срлски Учитељски Календар за год. 1896. на растуривање, да новац што тгре погиаљу Сл. Управи Српске Манастирске Штампарије у Ср. Карловце. Досада невраћене календаре не примамо, већ само новац. Ко не пошаље новац, биће утужен. У Пакрацу, месеца фебруара 1897. Јов. Јанко Кнежеви$, иласник и уредник календара.

ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. СТЕЧА.Ј. 12 1-з На упражњено парохијско место V. разреда у Обровцу овим се стечај раеписује. Компетенти имају своје правилно инструисане молбенице нутем својих нретностављених власти иотнисаној Конзисторији до 19./31. марта о. г. поднети Из седнице епарх. Конзисторије бачке држане 27. јануара (8. Фебруара) 1897. Председништво. С Т Е Ч А Ј. 13 Г-1Г Овим се расиисује стечај на унражњено учител>ско место на I. и П. р. м. сри. вер. школе у Срп. Црњи. Плата је: 800 друна; у иместана: 100 круна; за огрев : 50 круна; у име паушала 12 круна и 50 нотура изван села башта са ишалиром и воћем засађена. Осим тога у изгледу је да ће и перорачуновођа бити, за које би 100 кр. имао. Дужности учитеља су школ. уредбом прописане. Осим тога дулсан је децу у појању обучавати; Недељом и празником као и у вел. ност на пређеосвећену литургнју долазити и за левом певницом појати. Компетовати могу они, који су сомборску нрепарандију свршили и испит из мађарског језика положили. Рок стечају истиче 1. марта о. г. по нашем календару. У Срн. Црњи, 6./18. Фебруара 1897. Перовођа: Председник: Милан Петковић. Милош Милошев.

„СРИСКИ СИОН.«