Српски сион

С тр . 112,

„СРПСКИ

СИОН."

Б р . 7.

Но пре но што ће се' обраћати ради сакупљања добровољних ирилога у ту цељ, ностараше се они као иаметни људи за нужно градилиште, на ком ће се црква подпћи. Куд ће. камо ће, него опет замолити градско застунство, да им оно бесплатно уступи комад градског земљишта. на ирикладном месту, да себи богомољу подигиу Молбу црквеног одбора, датирану 24. јуна 1883. г., узе заступство у нретрес у седници својој оц 28. новембра 1883. и правим братским сусретањем уважи молбу одборову, те преко градског поглаварства извешћу.је са отписом од 10. декембра о. г , да је једногласно одобрило, да се православној црквеној општини иоклони у сврху градње иравославне капеле земљиште од 40 [ |,°*) на „Банском тргу", а поред баждарског уреда и шта више, обећаје да ће за градњу ту иотребан материјал, као; цигљу, цреп, песак, камен и др. уступити по ироизводној цени, што је младу црквену општинудо усхићења раздрагало. Како је те исге године Загребачка срн. православна црквена општина отпочела оправљати своју парохијску цркву, ухватише Вараждински Срби прилику, да се и они користе том њиховом оиравком. Загребачка цркв. општина одлучила беше, да стари, још добро сачувани, иконостас своје цркве замене новим — лепшим и богатијим. Чувши то Вараждинци, потакоше свој црквени одбор, те се овај представком својим од 14. марта и. г. обрати на цркв. општину Загребачку молећи ју, да свој стари иконостас уступи за капелу, коју мисле Вараждински Срби наскоро нодићи у Вараждину. Загребачка се општина радо одазва овој молби Вараждинског цркв. одбора, те му нисмом својим од 5. јула 1883. јавља, да је спремна да уз иконостас поклони и други намештај из своје цркве као: столове, певнице, владичин сто, полијелеј и др. и иославши у Вараждин ночетком 1884. г. сав обећани на,мештај, часно искупп задану реч. Овај намештај заштедпо је Вараждинцима у средњу руку трошак од 7 — 800 фор. /Т". Израда плана и трошковника за градњу цркве. Конзисторијално одобрење. Сакуиљање добровољних ирилога. Док се је цркв. општина с једне сгране, старала, како ћз да бесплатно пришкрби гра*) Данас зелљиште на ком је црква с портом изноои с1е Гаско 1391 1°.

дилиште и намакне намештај за своју црквицу, дотле је она с друге стране дала израдити по жупанијском мернику Жиги Балочанском план и трошковник за цркву и послала га Пакрачкој Конзисторији на одобрење. Колико је градња цркве ове лежала на срцу тадањем владпци Пакрачком Никанору, судити је по томе, што је Конзисторија одмах у првој седници својој 14. јула 1883. ову ствар узела у разматрање и градњу цркве по предложеном јој плану и трошковнику одобрила и благословила. Надаље цркв, општина у седници својо.ј од 10. јуна 1883. г. закључи, да се заночну скупљати добровољни прилози за градњу цркве. Жупан Утјешеновић, и начеоник Врабчевић први дадоше своје прилоге сваки са 100 фор. Црквена се оиштина понајпре обрати кр. зем. влади, да јој дозволи сакунљање добровољних ирилога, а по том 24. јула и. г. падастире она своју молбу и Оаборском Одбору у Карловци, да јој новчаном нрииомоћи из народних фондова нритече у помоћ, да може градњу цркве чим пре отпочети. Влада решењем својим од 30. студенога 1883. бр. 46.730 дозвољава сачупљање добровол>них прилога, а Саборски Одбор под 6. сеитембра бр. 955. 353. А. 1113. ех 1883. саопштава, да се новчана припомоћ нркв. онштини не може дати, јер да у ту цељ нема извора, али изјавл>ује уз то своју готовост, да ће свештенику, ако такав у Вараждину намештен буде, радо припомоћ из народних фондова дати. Живљем сакупљању добровољних прилога приступила је цркв. општина тек под конац 1883. године иза смрти Србина капетана Јосифа Мандића. Кад је умро овај капетан, то тадањи администратор Вараждинске рим. католичке жупе каноник Јосип Лехпамер, поред свега настојања и мољакања родбине покојникове и нријатеља му, па чак ни на заповест црквеног поглавице свога — арцибискупа Загребачког — не даје смрт Србина овог звоном огласити у својој цркви. Овај акт крајње интолеранције тога свештеника у толико озлоједи Србе Вараждинске, да они од тога дана сву бригу носветише набавци новчаних средстава за зидање цркве. Поводом тим издаде црквени одбор 6. декембра 1883. на сав овострани народ српски, на цркв. општине и друге родољубе, штампани позив на прилагање и ктито-