Српски сион

Бр. 8

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 127

и благослов, да се освети темељни камен. Дозволом својом изданом у Пакрацу 2. Јуна 1884. бр. 388. овлашћује владика игумана Тихона, да темељ цркве освети. У кратко након тога стиже игуман у Вараждин, те у недељу 17. Јуна 1884. у 11 1 '' 2 сати у нрисуству целе црквене онштине и многог броја иновераца освети камен-темељац. Том ириликом изговорио је иригодно слово, које је штампано у 17 броју „Гласа Истине" од г. 1884. Градња храма лепо и брзо напредоваше, и Утјешеновић пун весеља — лицем на Ивањ-дан и. г. извести конзисторију, да су зидови храма већ 6 метара изнад земље подигнути. Утјешеновић бојећи се, да градња ради нестатка новаца случајно не застане, обраћаше се течајем 1884. г. ради лоделења новчане припомоћи и то: 23. Априла на Саву Косановића митронолита Дабробосанског у Сарајеву, 5. Маја на РБег. Ц. и Кр. Величанство краља Франца Јосифа I., 16. Јула на кр. уг. министарство на земаљску обрану и на друге достојанственике и великаше, који му беху познати. Врло је похвална ревност Утјешеновићева, кад знамо, да је он поред својих свакидањих званичних дужности, а у својим старим годинама, сам самцит толике силне молбе на разне стране у име поделења прнпомоћи конципирао са автономним властима корешпондовао, градњу цркве помно пратио и надгледао. Заиста беше редак човек! До 1. Октобра по ст. беше црква сасвим готова. Иконосгас загребачке цркве доликоваше јој као да је кројен за њу. Само по један ред икона са леве и десне стране мораде отпасти. Столови, певнице, полелеј, нађоше у њој сво.је место. 30. Септембра, по ст., игуман Тихон, по добивеном од владике Никанора благослову, освети 2 нова хармонична звона, која исти дан бијаху свечано подигнута на торањ. Талио их је Вараждински звоноливац Фердинанд Петроци**) и то обадва за цену од 595 фор. Веће је тешко 142 кг. а мање 118 кг. Игуман пошто је осветио звона, изговорио је згодну беседу, која је штампана у 21. броју „Гласа Истине" од год. 1884. **) Наши људи, који 11етроци-ја изближа познају, веле озбиљно, да њега грчеви у стомаку хватају, кад чује, да ее у нашој цркви звони. Ово бива из нревелике мржљз према српеком имену. Кућа му је у близини цркве.

VI. ОсвеИење црке 21. Октобра 1884. год. 1. Октобра Утјешеновић,, а 6. Октобра г. 1884 игуман Тихон саопштавају владици Никанору, да је богомоља Вараждинска — номоћу Божјом — сасвим готова, и изнутра скромно украшена, звона освећена и подигпута, те да су међусобним договором утаначили, да се црква 'у недељу 21. Октобра те године (т. ј. 1884.) освети. Игуман у свом писму умољава владику, да дође главом сам, и лично цркву троноше. Но како владика Никанор беше слаб и немоћан, то новој цркви пошље освећени антиминс а. у место себе одреди 8. Октобра 1884. бр. 593. свога дворског архимандрита Мирона Николића, да освећење по уставу за јереје са игуманом Тихоном обави. У суботу 20. Октобра дочекује цркв. одбор Вараждински на колодвору Чаковачком (јер тада још не беше жељезничке свезе између Вараждина и Чаковца) владичина, заменика и донрати га у Вараждин. Сутра дан — у недељу 21. Октобра •— освети смирени архимандрит Мирон цркву Вараждинску уз асистенцију поменутог игумана Тихона, загребачког духовника и јеромонаха Лепавинског Амвросија Павловића, пароха Липовчанског Стевана Босанца, нароха Нарћанског Михајила Баришића, пароха Велико-Мучњанскога Михајила Ерајачића, администратора парохије Болфанске Мојсеја Магоша, и духовника парохије Велико-Кањишке иначе јеромонаха Лепавинског Методија Павлековића, и посветити ју у славу и част св. великомучееика Георгија. Том приликом изговори архимандрит Мирон красну беседу, која је од свега нрисутнога народа са великом пажњом саслушана, а још већом симнатијом примљена. Освећењу, уз силан народ из места, присуствоваху заступници свих местних цивилних и војених власти; а најближе српске православне црквене општине: Загребачка, Конривничка и Велико-Кањишка послаше своја, изасланства. На кору је појало српско иевачко друштво из Загреба. У спомен овога свечанога дана и акта даван је исти дан после св. литурђије у рештаурацији градског позоришта свечан банкет, који беше посећен од 65 одличних званица, већим бројем римокатолика, на ком је пало више лепих и одушевљених здравица. Ионајпре је Утјешеновић нанио у славу Божју и св.