Српски сион

Год. VII.

'<У

Број 9.

НЕДЕЉНИ ЛИПТ ЗА ЦРНВЕНО -ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ ОРПСКЕ ПРАВООПАВНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ ЕДРПОВАЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: — ■ . . Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протојереј Јован ЈеремиЋ.

У Ср. Карловцима у недељу 2. марта 1897.

Диециплина у нашој автономној управи.

Еао што би неоправдано било жалити за нашом дорешкриптуалном управом и бранити њезин систем, — ако је у онште и дозвољено говорити о неком систему у тој управи, — тако би било и неправедно осудити тежњу сабора од 1864./5. да дотадању управу измене. Измена је та бпла нужна, и с обзиром на то, томе ће сабору остати неоспорена заслуга, да је дотадању управу нотиснуо. Али, тако исто ће остати основаном и непобитном замерка и пресуда, да је тај сабор ту измену спровео погрешно и рђаво. При измењивању дорешкриптуалне и при графењу нове управе имао је тај сабор иред очима више либерализам својих принципа него потребу дркве и народа; руковођен је био више струјом тадањег доба и идеалима репрезентативног демократског система и конституционализма него нознавањем прилика у нашо.ј цркви и народу; рачунао је више са науком својих теорија него са науком своје цркве и фактичним стањем; више са својим тежњама него са средствима, ко.ја еу на расположењу сто-

јала; а радио је више у журби, да му не измакне плод тадањих тежња него у тихом, сталоженом и нроницавом размшнљању и срачунавању о томе: е да ли му је правац рада добро смишљен и погођен, е да ли ће му плод рада бити од користи жпвоту народно-црквеноме. А зато такав и није био. Био је вшпе штетан, него користан. Осим тога што тај сабор, доносећи организацију нове управе, није водио довољно рачуна, да се та организација тиче не само једног народа, него и његове цркве, основе чије науке и устројства он није био властан према својпм принципима измењивати, — тај сабор није водио довољна рачуна ни о томе: за какву је уираву наш народ сиособан; за какву утраву у нашем народу има услова и средсшава; каква се утрава у нашем народу може успешно изводити. Он је радио теоретски, управо шаблонски. Јер коме је познато како смо ми дошли до решкриптуалне уредбе, тај ће нам одобрити ако кажемо, да тај сабор и није донео уредбу, него примио туђ шаблон, без многог размишљања, да ли је он целисходан, да ли он не долази у опреку са учењем и устројством наше цркве и без многог премишљања