Српски сион

С тр . 134.

„СРПСКИ СИОН."

какве ће томе последице бити. Сабор је тај радио у журби, да спроведе своје принципе, а не да автономном нашем организму пружи ваљано, целисходно устројство и даде добру управу. Погрегаке сабора од 1864 /5. нису поправљали ни отклонили ни после њега сабори са уредбама, које постоје и данас, а тичу се наше автономне управе. Но осим свију других организацијоних недостатака и погрешака у нагаим уредбама, које се тичу наше автономне управе, две су тако велике, да би њима скоро смели приписати понајвећи део неуспешности и рђавости те управе. Уредбама нашим нису осигурана материјална средства за извођење њезино, нити јој је осигурана потребна дисцкплина. А без та два услова добре управе не може бити. Обазрећемо се на дисциплину наше автономне управе, а специјално црквено-општинске. Но пре свега мало илустрације. Колико су посла, управо муке, имале наше епархијске власти са потраживањем и прикупљањем од црквених општина у последње време тражених инвентара гледе покретног и непокретног им иметка, — о томе би нам знали много казати наши епархијски административни одбори. Колико ли је у том послу написано налога, пожурница, претњи, опомена и т. д., и посао опет није ни у последњем, а прекораченом, року извршен! Пустићемо, да, место нас, о томе пружи слику окружница административног одбора епархије Пакрачке, која нам је добротом једног нагаег пријатеља догала до руку, а односи се на ову ствар. Ево гата пише у тој окружници: „Овостраним наредбома од 12. марта и 25. августа 1896. број 226 и 60 позване су све подручне црквене општине, да саставе и овамо поднесу инвентаре цијелога свога покретнога и иепокретнога иметка. Да се посао тај олакша и убрза, а у неколико и уљепша, игало се одавде црквеним опгатинама на сусрет и помагало у томе послу својски. У прикупљаље тих инвентара отишло је одавде на црквене општине заједно са овим дописом свега 768 комада, а дошло је овамо од црквених општина свега 334 комада, дакле, на овај један предмет примљено је и одаслано укупно 1102 комада, нерачунајући у то и она многа приватна писма одавде појединим особама писана у овоме

послу. Кад се узме у рачун, да Епархија наша броји 103 црквене оиштине и да је по томе требало само толико нисама одаслаги одавде, а исто толико нримити од црквених ошптина, онда је утрогаено 896 комада вигае него јпто је требало, а то је прави затор и срамота. Иоследњи од тих, .јога прогале године затражених и толико иута пожуриваних инвентара, стигао је овамо истом синоћ дне 17. (29.) јануара о. г. А да се види како се осјекају понајпозванији ио црквеним онштинама људи у црквеној автономији нашој и како суде о тој, навешћемо иримјера ради ријечи, којима су двојица предсједника црквених, попратила овамо извијешћа своја у предмету тих инвентара, и то бољега примјера ради навегаћемо ријечи једнога свештеника предсједника и једнога свјетовњака. предсједника. Свештеник предсједник у извијешћу своме међу осталим вели и ово: „сиоменути је подписаном предсједнику, да се. он те диктиране глобе од 10 фор. баш не боји, да би ју морао нлатити .... онда фала на части и на аутономији. Међутим ће се у будуће побринути и ставити у такав положај, да му се неће моћи диктирати глоба, пошто исти високославни одбор неће имати те власти на мојој особи". Тако свештеник — предсједник уметвује у свегатеничкој смирености својо.ј а свјетовњак предсједник, и то једне од виђених општина, вели опет у извијешћу своме ово: „усљед пожурбе . . . извјешћује се, да ће дотични инвентари тек после Божића одавдеодаслани бити . . . уједно је примјетити, да овој црквеној општини не стоје на расположењу никакова средства да може тако тачно и брзо налозима удовољавати . . . . те је тако свака претња са глобом излишна, а и за свакога је предсједничко мјесто терет, а никако иочаст". Тако је опет свјетовњак предсједник схватио одлични положај свој у слободној Христовој и светосавској цркви својој...." П1та све и колико не казује ова окружница; а колико нам опет не казује окружница архидијецезалног административног одбора од 21. јануара о. г. бр. А 0 26. заи. ех 1897, саопштена у 7 броју овога листа! У каквој нам слици она не приказује црквено-општинску нашу управу и дисциплину њезину! Но пођимо даље. Школски Савет, као највиша автономна