Српски сион

Бр. 10.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 153

нримање сн. причешћа, то је: иобожност. 0 ва се састоји у томе, ако је душа иаша испуњена вером, љубави и надеаедом Хришћанип ие види, када се хљеб нретвара у тело, а виио у крв, па ииак верује, јер га томе учи Христос, вечиа истина. Ц благо нама, ако се у нас налази та вера и љубав, та ће нам онда номоћи да ми извршимо достојно своје покајање и да очишћени тврдом вером слободно и без страха приступити можемо к чаши живота. — А кајање наше достигнуће свој врхунац, ако увидимо разлику, која између нас и Христа постоји. — Христос, чије тело и крв ми у себе примамо, Он је прави Син Божји, наш Спаситељ и Посредник, Искупитељ и Избавитељ; а ми смо заокружени толиким слабостима и немоћима, ми смо смртна створења, ми смо само грешници пред лицем Божјим. — Колико разлога налазимо ми, да морамо бити скрушени и ионизни Спасетељу нашем. Са највећим страхоноштовањем и вером треба да исповедимо као и онај сатник у св. Јеванђељу што је рекао: „ Госиоде нисам достојан да тд кров мој уђеш, него само реци једну реч и оздравиЛе душа моја ." — Једном речи, шта се од нас управо иште при ступању к тајпи нричешћа? Иште се да брижљиво испитамо своју савест, да тражимо опроштаја од свију оних, које смо кад год увредили, да очистимо себе истинитим кајањем, да се исповедимо, а свему томе помоћна су средства иост и молитва. — А какву корист добија онај Хришћанин, који се достојно причешћује? Такав се саједињава са Христом, ступа с њим у најтешњу заједницу при том се умножава у таквом Хришћапину благодат св. Духа, утишавају се његове страсти, зле жеље и наклоности, да,је му се снаге да може живити по Божјим заповестима. — Најпосле св. нричешће достојноме причеснику је залог будућега васкресења и живота вечног, Јер Спаситељ вели: „ Који једе моје тело и пије моју крв 7 има живош вечни, а ја % га васкрснуши у иоследњи дан и (I Кор. 20—21). Чули сте, браћо како се спремати морате и шта се од вас изискује, да досто.јно можете приступати к чаши живота.

— Спремајте се по том унутству. Ево ће свештеник ваш да отвори царске двери олтара и да све вас, који сте данас готови и спремни иозове; да са страхом Божјим и вером приступите к светом нричешћу. — Разбојник, који се у последњем часу своме помолио Снаситељу: Оиомени ме се Госиоде, ушао је помилован у царство небесно. — Митар, који је искрено призпао своје грехе, смирено се молио: „ Боже, милосшив буди мени грешнику ," изишао је из цркве оправдан. И ви браћо моја, треба тим стонома да пођете, да искреним кајањем себе Христу жртвујете! Ако тако будете приступали с-в. тајни причешћа, онда ћете и плодове те тајне окусити и задобити, придоби ћете снаге и моћи за сваку врлину, а божанствена храна ова служи ће вам на спасење и живот вечни, те ћете и ви помиловани примити достојио Господа Исуса Христа, коме нека је слава и чест од сад па до века. Амин. Михаило Раки! парох Доловски. Записи о смрти пакрачких епиекопа Никифора Стефановића (1722—1743.) и Софронија Јовановића (1743—1757). Приопћио архимандрит МитрОФан Шевић. Рано преминуш књижевник и вредни скуиљач српеких старина Владимир Краси~& написао је у „Кагос1шт Коттата" од године 1889 у бр. 92. чланак иод натписом: „Пакрачки епископи". У том истом чланку изнео је у кратким цртама историјске податке о пакрачкој еиархији и њеним епископима. I. За епископа пакрачкога Нглкифора СшефановиИа међу осталим вели, да кад је јако остарио, да је оставио службу 1743. и да је живио неколико година по том у „Градишком шанцу" („Старој Градишки"). После се опет преселио к свому духовном сину 1 у Пакрац, где су га звали „преосвештеним старцем" до смрти његове, ко.ја га снађе 6. аирила 1749. Исти дан и година (наиме 6. април 1749.), као дан смрти владике Никифора Стефановића наводи се и у VI. књизи Гласника друштва 1 Наиме СоФронију Јовановићу, који је још за живота му 23. маја 1743. посвећен био за епископа пакрачкославонскога .