Српски сион

С тр . 154.

„СРПСКИ СИОН."

Б р. 10.

србске словесности у чланку „Сказаше о житш преосваценихг Арх^енископовг всеа Сербсшн и Паморсма землн" на стр. 79., по коме је сказанију ваљда и пок. Красић у своме чланку у „Кагос1шт Коујпата" забележио дан и годину смрти владике Ни^ифора Стефановића. У нротоколу пак свато Школаевскаго монастнра Хонова число браии вђ монашество постригак )Ш ,1асн, и оумирагошдн содержаш;1и, начагни же рвдитисл л4та ХрУстова 1753. има један запис под бр. 4, по коме је владика Никифор Стефановић умро 1750. месеца аирила 20. Сам запис гласи; Претстависн во бл(а)ж(ен)нои памлти Никуфорг СтефановичЂ Еп(ис)конђ ПГлавон1Иски, 1750-ш лћта м(есе)ца аирил1а 20. напрасного смерНго без испов4даН1Л и причаден1н у Иакрацб Тами; и погребен-в в ц(е)ркви Свптбш Тр(ои)ци. Еиископомђ билв 29 лћтк. Пострижникг М(о)настира Хопова. Посл8жк> у М(о)на(с)тирВ Јеромишахомг, ВВмномђ . Потомг тогда Собори били ПародЂ, у м(о)на.(с)тир8 жребШ Еп(ис)копскимг нарежденг Еп(ис)коп8 ШлавонЈискимг. Потомг многа добра м(о)на(с)тир8 учин10 и стттшрг обшб М(о)настир8. Кел1е внше и>лтара созидао своимђ иждиве1пемх, такш и ц(е)рковк покрилг плехомђ . Поживе лћтг 78. Родом бшљ из Грг8реваца. Да је овај заиис у протоколу манастира Хопова — и ако је протокол заведен истом 1753. године — више мање тачан и поуздан, док се не изнесу протпвни докази, могло би се казати и тврдити већ по овоме, што су и други записи у том истом протоколу на пример о иатријарху Арсенију IV. Јовановићу и архиеписколу и митрополиту Исаији Антоновићу тачнпји и поузданији од других записа о истима, а којима ће записима бити другом приликом говора. А сви су ти записи забележени и записани једном те истом руком, и писац је доиста морао без сваке сумње тачно прибележити годину и дан смрти једнога од највећих добротвора и ктитора овога манастира — еиископа Никифора Стефановића. II За другога пак епископа пакрачкога Софронија ЈовановиЛа, пок. Влвдимир Красић у том истом чланку ,Дагос1шћ Коута" иснрављајући казивање Емила Пико-а, који у књизи својој „Срби у Угарској" (иревод од др. Стевана Павловића) на стр. 461. вели, да је Софроније Јовановић умро 1759. навео је био,

да је неки свештеник, који је био ва погребу тога владике, забиљежао у своме протоколу за, умрле, да је исти владика умро 1758. године. II да тој биљешци ваља више вјере поклонити. И навео је за тим да у њој стоји ево ово: „Децембра 26. године 1758, престави се преосвештени господин Софроније Јовановић иравославни епископ пакрачки и славонски у епископији својој у Пакрацу, и погребен би децембра 30. у храму свето-тројичком, катедралном (који је он саградио), пред иријестолом архијерејским. Управљао је добро црквом Христовом четрнаест љетах, умро је у 44 години својега живота". А у протоколу пак манастира Хопова под бр. 12. има забележен запис, по коме је Софроније Јовановић умро 1757. године децембра 26. Сам запис гласи: Престависн в бл(а)женнои памнти СофронШ Кианншвичв, Еп(ис)копг Шлави)н1искн, на 1757-гш Декембра. 26. Пострижникљ здћшниго М(о)на(с)тира. Родомљ из Новога Сада. Сл &кителБ 6 илб Еп(ис)копа Шла,вон1иека Никифора Стефановича. Еш,е за жпвота Никуфорг далг ем8 ЕпархЈго свого. На 1743. Мта, ноставленг Еп^исјкопомх чрезЂ бл(а)женопочившаги) АрсенЈа Њанновича патр1арха иетскагш и держалх Епарх^го СлавоН1иску, 15 лћтЂ В резеденцш пакрачкои погребенг в ц(е')ркви с(вн)то Тр(ои)ческои. Болезново три м(есе)ца. В(ђ ) м(о)настир8 своемг ктиторБ Хоповб билљ. Созидао к8л8 Ж шсноваН1а сасвимљ своимг тричпкцЈмг. И у VI. књизи Гласника стр. 80. наводи се иста година речима: нреставилса 1757., а та, иста, година наводи се и у „Гласу Истине" за 1886. годину ша стр. 303. међу важним догађајима из Паметара за месец мај по „Срп. Нов." А господин нрота Димитрије Руварац у чланку „Старине и ирилози за црквену историју у црквени живот српскога народа" у листу „Гласу Истине" за 1889 на стр, 347. вели за Софронија Јовановића да је умјзо 26. децембра 1758. Заиис у иротоколу манастира Хопова, који је убележен истом руком као и горњи запис о Никифору Стефановићу, а, по ко-ме бп епископ Софроније Јовановић умро био 26. |оцембра 1757., држим да је много тачнији и поузданији. него ли белешка онога свештеника у његову протоколу умрлих, 110 којој би умро био 26. децембра, 1758.; и ако је био на погребу