Српски сион

О тр. 166.

„СРПСЖИ сионл

ВР. 11.

Што се Пречасности вашој ради знања и даљег обнародовања у подручном протопрезвитерату саопштава. (Изоставивши специјалио уиутство за поједиие протопрезвитере). Из седнице Епарх. Конзисторије Бачке држане у Н. Саду 3. (15.) марта 1897. Герман Опачић с. р. епископ.

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Правоелавна панихида у Енглеекој. Поводом књиге војвоткиње БедФордске „Тће \УогМ о? Е1§ћ1" (свет еветлоети) иише у „Московскихњ Вћдомостнхњ" неки Е. К. С. : Када се иронела тужна вест о смрти у Богу почившег цара Александра III., заједно с уплаканом православном Русијом зажели, да се помоли о упокојењу његове душе и краљица Велике Британије, која је љубила и дубоко поштовала великога цара. У својој цркви није могла наћи никакових песама, да би задовољила своју срдачну потребу, јер у англиканству до последњег времена не допуштаху молити се о упокојењу душа умрлих. Али нађоше се људи, који указаше на нашу дивну свештену песму „&о сватмлж оупокои". Песма та би одмах преведена на енглески језик, и њен енглески текст буде удешен према нашем црквеном мотиву. То родно нам „Сго скАТк1<ии о*гпокои" гтрви пут је одјекнуло у енглеској цркви на дан погреба Александра Ш., и то у приватној дворској канели Виндзорског дворца, иосле засебног богослужења, које је било баш у оно време, кад се у Петропавловској саборној цркви свршавао чин погребенија: Краљица Викторија са свима члановима краљевске породице присуствоваше богослужењу. Речи песме и наша црквена мелодија, уведена у англиканску службу, занеше молиоце. У четрдесети даи по смрти Алексадра Ш., по краљичиној жељи, беше у Виодзору опет одржана „поминална" служба с нашим „(јо СВАТК1ЛШ о\ј-покои" али већ не у приватној краљичиној цркви, него у са-

борној цркви витезова реда Подвезице, која лежи тик уз двор и која се зове капелом Светог Георгија (81. Сгеог§'8 Сћаре!); тада је сто Александра Ш , као витеза реда, био умотан у црнину. 14. јапуара 1895. г. је „Оо сеатмлш оупокои" опет огласило сводове исте саборие цркве, али тај дан је први пут било отпојано иа дан парастоса Енглезу по вери, а наиме унуку краљичином, сину нринца Велског војводи Кларенском, који је умро пре две године. Када је умро зет краљичин, иринц Хенрих Батенбергнки, по жељи краљичиној и њене удове ћерке, нринцезз Беатрице, „Оо свАТћши оупокои" је први пут било унето у чин англиканског погребенија. Наиме наша црквена песма је и својим дубоким смислом и својом дивном мелодијом учинила на молиоце тако дубок утисак, ца је краљица заповедила унети је у АпШеш-Вооск Виндзорске канеле Св. Георгија, т. ј. у књигу придворног црквеног ритуала, с тим, да увек буде саставни део свих „поминалних" и иогребних богослужења енглеског двора. Сад већ до двадесети иут певана у присуству краљичином православна „номинална" песма нехотице је привукла на себе опћу пажњу Енглеза; она се преноси сада из храма у храм и временом ће, по свој прилици, ући у опћу употребу у енглеској цркви. Тако је смрт великог Миро творца била први одсјај зоре зближења цркава. „Неколико речи, отпојаних из заносне источне црквене песме, зазвонише, као што се вели у предговору књизи војвоткиње БедФордске, сасвим другим акордом". Оне не стојаху у хармонији са опћим стројем „помипалног" богослужења, у које беху унесене. У енглеза је много прекрасних црквених химни, које су изашле испод пе-. ра њихових најбољих народних песника; али не гледећи на песничку леноту и ис- ■ крени осећај хришћанске религијозности, оне ништа не говоре ожалошћеној души вернога, који тежи, да се ослободи свега земаљског и да излије пред Творца топлу молитву о љубави, милосрђу и праштању упокојеном брату. „Оне су, по речима вој-