Српски сион

Пн. 16

„СРПСКИ

СИОН."

Стр. 257.

ност њихова, .јер она постоји, као што ће ојмах видити, и он и сваки други брат, који је као и он, наведен тим позивом, дошао можда на исте мисли и закључке. Заведен пак иогрешним еећањем на односно завештајн) лисмо, или пак недиствингцијом одредбе његове у погледу односног власништва, он се утврдио још више у већ сноменутим иогрешним закључдима Све ово најбоље ће показати само завештајно, основно писмо. Оно гласи до словце овако: Мго През. 9(5 ех 1887. Куратору свештеничко-удовичко-пензионалног завода богохраниме Арјђдијецезе карловачке у Месту. II о гласу приложене уз потврду пр1ема кнвижице улож10 сам а код овом4стме задруге за узаимно восномаганЉ и штеднго двадесет хиљада фор. а вр. на у корист православног свешгеничко-удовичкопензхоналног завода богоспасаеме Архвдецезе карловачке. Интерес од реченог каттала ужпваће ночинлгоћи од 1-ог јула п. р. 1888. свештеник у Шпду Ј. Павле Новаковић дожпвотно. По смрти истог свештеника располаже са односни интересн односнни завода, тога орган, д-ћлећи такве међу удовиде свештеничке и нвихову сирочад по своме благонахожденш и то да бпва свагда с обзирож на тнх убого матерпнлно етање исто тако, као и с обзнром на нб10во релнчозно-морално поведеше. Адм1н1страц1а и маншулаида с предкоснутвм кашталои стонће у рукама куратората, но отдел1.но од првобнтног капјтааа заводског, и то уз контролу прописану односннм завода тога штатутом. Очем истни кураторат настоећем радп точног испунБЛванн нснунпти се имагоћих предозначеннх опредћленл ув-ћдомлнвам с тнм, да о тнма и словутог свештенпка Ј. Новаковића нутем и начпном своим радгг свога му равнања извЉстити непронусти. Дано у Сремским Карловпнма 6. окт. п. р. 1887. ГЕРМАН с. р. патргарх. Кад не би друго ништа постојало у доказ, да архиднјеиезални сиомињани завод постоји и да мора иостојати, доказивало би то ово основно нисмо. Тај завод, дакле, постоји; постоји већ и зато, јер није разрешен. Он ностоји, јер има свој штатут, има своју управу, има свој иметак, и осим споменутог легата. Тај завод има своје определење, своју сврху, свој

задатак, који у границама свога постојећег штатута, а средствима својпх доходака, данас може вршити, и несме га нрестати вршити; нити га сме вршити на друге начине, него што му нрописује постојећи штатут, односно носледња во.т,а завешталаца, и досада практиковани начин. По јасној наредби наведеног основног нисма искључено је и нитање: чије је властништво односни легат? Дискусија о томе .је, дакле, излшнна. То питање и не ностоји, јер основно писмо изрично наређује и уставовљује то властништво у корисш односног завода, а не удовица и сирота архидијецезалног срештенства, Г. писац гирњега чланка иостављајући питање о властништву легата, није чинпо потребну правну разлнку и диствингцију између властништва и сврхе. Власшник легата је овде архиднјецезалан завод, а сврха томе легату је делење годишњих интереса његовнх удовицама свештеничким и њиховим сирочадима у Архидијецези нашој. А крај тако установљене сврхе тога легата, иризнаће сад и г. иисац, да је сувише неделикатна, и ако ваљда не озбиљно учињена, нретноставка, да бп чланови завода, бпло могли, било хтели, тај легат поделити међу собом. Тако ствар стоји и са осталим легатима. Кад, дакле, архидијецезалан завод ностоји, и кад су легати његово властништво, коме онда прииада право руковања с тим легатима, .коме ирипада право установљавати начин, на који да. се изврше наређења завешталаца у погледу тих легата? Управи тога завода, односно иредставништву тога завода, а то је скуиштина члаиова његових, а иод надзором, који јо штатутом тога завода прописан. Излучењем, односно спо.јењем чланаринског иметка тога завода са општим мировинским митрополијским фондом, није прешло сшање завода у руковање тога фонда, као што односни позив сасвим погрешно истиче, нити је „отклоњења иреграда, која је делила остало архидијецезално свештенство од легата", као што погрешио мисли г. С. Д—ћ. Не, него је тим излучењем, односно спојењем, одељен с-амо један део заводског иметка и тиме пренесена на оншти мировински фонд она обвеза према заводским члановима, у којој је обвези досад према њима био завод. Али преносом те обвезе на, оишти мировински фонд остала су и морају остати