Српски сион

Стр. 258

„СРПСКИ СИОН."

ВР. 16

нетакнута сва права ваводских чланова, која су они по штатуту у том заводу имала и пре тога преноса. А о каквом новом ираву архидиједезалног свештенства на легате. који су остали под управом завода, — у колико који члан тога свештенства није члан завода осим права његових, установљених односним основним завештајним писмима, не може бити ни говора са правног гледишта. Осим мало час споменутог преноса односне обвезе завода на општи мировински фонд. наведеним излучењем и спојењем чланаринског иметка заводског у овај фонд, настала .је у заводу још једна промена. Том заводу измење.но је његово основно и првобитно определење, а по томе престао је у њему и досидањи начин извршавања његове сврхе, те тиме су и неке установе његова штатута ностале илузорне. Ловодом тога, а и због тога, што је завод у. најновије доба дошао у располагање и горе поменутог завештаја, са засебним му оиределењем, настала је потреба, да се изменом тога штатута установп определење, сврха и начин вршења те сврхе, ирема данашњим измењеним околностима и потребама, а у оквиру наређења односних завешталаца. Ео је пак овлаштен све то учинити? Из досад век наведеног, а и по одредби 30. §. заводског ностојећег штатута, јасно је, да у том питању сиора не може бити. Све је то овлаштена учинити скуишшина чланова архидијецезалног завода. И зато је позив свију архидијецезалних свештеника у сазвану скупштину — не „свештеничку", него тога завода — некоректан. Бриговодство завода, односно његов деловођа као орган истог завода, могао је — уз надлежно овлаштење — сазвати само скупштину чланова завода, дакле, у њу позвати само те чланове. Друге скупштине и других чланова њезиних штатут завода не дозвољава. А што је деловођа завода друкчије урадио, него што штатут и сва досадања пракса дозвољава, о томе ће он сигурно дати разјашњења оним свештеницима, нечлановима завода, ако га запитају: зашто их је позвао у скупштину у којој не могу имати нити саветујући нити решавајући глас? „

Неверни Тома. Лекција из Библије. Карактер аиостола Томе откривају нам нарочито три момента из Библије. Ти су: 1.) Еванђеље Јованово, гл. 11, 16. Исус се спрема да походи Лазара, а Тома вели: „Хајдемо и ми да помремо с њим". 2.) Еванђ. Јов. гл. 14, 5 Исус говори о становима у кући свога Оца и т. д., а Тома одговара: „Господе! не знамо ^уда идем; и како можемо пут знати?" 3.) Еван1>. Јов, гл. 20, 24—28. Кад му учениди казују: Ми смо видела Господа, одговара он: док не видим на рукама његовим рана од клина и т. д. А кад се Исус опет. појави, повиче он: „Господ мој и Бог мој !" Оиомена Исусова: „Не буди неверан него веран", дала му је обележје: неверни Тома. Да ли с правом? 1.) .Хајдемо и ми да помремо с њим". Те речи очитују велику љубав и оданост Исусу. Тома је баш Исуса оиомињао на опасност у Јудеји, али кад се Исус није дао одвратити, и Тома се ве боји опасности и не ће да остави Исуса, ма га живота стало. Да како, да не може да увиди мудрост Исуеове одлуке, да оиет иде у Јудеју, те износи то слободно и отворено на видик речима: „Баш кад идеш да те убију, онда хоћемо и ми бар с тобом да умремо." Лишен еваке наде, тужан и у очају рече: „Ми смо се надали да ћеш ти дићи царство, и Израиљ великим учинити, а сад — не остаје нам што друго, но да с тобом умремо". Тај губитак наде не може се одобрити, јер је Исус знао за савет, кад су ученици нроиаст очима гледали, јер кад су га Јевреји хтели камењем да убију, није ли он неповређен изашао? Тома се могао и сад мирно ослонити на њега. На ипак и те речи његове морамо ми да уважавамо. И други су ученици Исуса опомињали, и они нису ништа боље ишчекивали од нутовања у Јудеју него Тома, али су се бојали да истину кажу, или се нису усудули, да њихове мисли Снаситељу открију. Тако се прво јавља Тома, као човек неограничено одан Учитељу, слободан, склон да највећи укор нрими. али и одважан, да се ничега не застраши. 2.) „Господе! не знамо куда идеш, и како можемо пут знати?" — И ту се виђа његова отвореност и тежња, да ствар до темеља упозна Остали ученици нису исто тако разумели реч о