Српски сион

О тр. 266.

то није јасно довикују нам они, да иконе не треба држати ни поштовати, а ви их опет имате и нонггујете? Ви сте дакле идолопоклоници, па с тога се немојте надати, да ћете се спасти. Ето, кажу они, то нисмо ми измислили, него то нише у св. писму. Ми се дакле владамо но св. писму, а ви се не владате. Тако отприлике они мудрују, а многи незналица, који у своју цркву ваљада од како се крстио завирио није, који нема ни најпотребнијег појма о учењу своје цркве, а камо ли да појми значај и цељ поштовања св. икона у љој, 2 збуњен са речима таким, ириклони им се у томе; а када су у томе успели, онда је тај већ њихов. За то баш и хоћу да вас ноучим и упутим, како вас, који сте овде, тако исто преко вас и остале, који нису у св. храму, шта и како ћете одговорити тим самозваним учитељима. Хоћу да вам докажем да је далеко од истине оно, што они говоре против св. икона; да они не разуму другу Божју заповед, и да не грешимо ми против те зановеди, када св. иконе иоштујемо, него баш да ће они бити криви Богу, што се св. иконама ругају. Нећу вам ништа свога говорити, него ћу баш речима св. иисма, на које се они толико позивају, иотврдити, да употребљавање икона није нротив св. писма, него баш ио св. нисму. Кажу: иконе су идоли. Али је велика разлика између иконе и идола. Икона је слика ствари истините, која је или била, или јесте, или ће бити. Икона очигледно представља поједине догађаје или лица из св. писма, или пак св. Божјих угодника На пример: Св. Тројица се слика у лицима трију анђела, а то је заиста и било, када се Бог јавио Авраму „оу дбка Л1а,икр1иска, скдАфб преда дкер/ии скни своел. (Бит. ХУШ. 2.) Слика се Бог отац, као старац, а и то је у истини било, када су пророк Данило и Исаија видели „кет^аго джлш скддша на Пјнсто/гк висоц г к и прекозиесжн^к.'' (Дан. VII. 9.; Ис. VI. 1.) Слика се Бог син, како се родио и живио на земљи, како је 8 Ади, којим појмовима и којем појимању је требао бити научен и са којим је значајем требао бити упознат за време детињетва помоћу катихизације у шкоди, а поеле и у цркви са амвона. Ур-

Б р . 17.

страдао и како је погребен, како је васкрсао и узнео се на небо, и како седи с десне стране Бога Оца, и како ће опет доћи да суди живима и мртвима. А и то је у истини било, и јесте и биће. И Дух се св. слика у виду голуба, а и то је у истину било, када се приликом крштења Христова Св. Дух у виду голуба на Христа сишао. А тако исто треба мислити и о осталим иконама св. Божјих угодника, који су међу људима по Божјој вољи живели и делали. А да шта је идол? Слика лажног, измишљеног бога Идоле су људи измишљали и правили, и они по себи не беху ништа, као што и св. апостол Павле говори: „к'к= лш, гаки> идола ничтожб естк к& лшрНк. (I. Кор. VIII. 4 ) Таке измишљене богове имали су незнабошци, па су им се клањали и жртве принашали, као да су баш ти идоли били богови, јер иравог и истинитог Бога нознавали нису. За то се у св. писму ског ро на сваком месту, где се спомиње реч идол додаје још ч реч „ азмкж", што зпачи пезнабожачки. Сваки скоро од старих народа имао је своје врсте идоле н богсве. Па шга више и сами Јудејни надали су понекад у идолопоклонство. Има ли дакле смисла кад ово знамо, испоређивати икоие са идолима, или иоигговање икопа са идолопоклонством? Смемо ли рећи да су иконе идоли? Не ћемо ли се побојати проклетства онога, којим је седми васељенски сабор проклео свакога оног, који рекне да су свете иконе идоли ? Нововерци се иозивају на другу Божју заповед и веле да ми ту Божју заповед нарушавамо Знамо. ми, поштујемо и исноведамо и дужни смо чувати заповед ту; но ту заповед не разумеју баш ти, који сматрају, да се иоштовањем икона нротивимо Божјој зановеди. Јер, ако добро размотримо саму ту заповед, као и прилике оне, када је она људима дата, видећемо, да она није управљена против св. икона, као што их ми имамо, нити против поштовања истих на онај начип, као што их ми поштујемо. Бидећемо да је она управљена у првом реду против идолопоклонства, а за тим прогив обожавања предмета небеских и земаљских. Јер шта се каже у

"СРПСКИ СИОН."