Српски сион

Б р . 17.

„СРПСКИ СИОН".

Стр. 267.

■Јој заповеди ? Каже се то, да не правимо себи идоле, нити ликове иредмета небеских, или земаљских, или оних, који су у води — под земљом, на да се њима —тим идо лима не клањамо у место Богу, или као Богу. У њој се, дакле, спомиљу идоли и ликови предмета небеских и земаљских, као оно чему се не треба клањати. Ту је реч само о идолима и ликовима предмета небеских и земаљских, као што је: сунце, месец или какова животиља земаљска, што су многи стари народи обожавали, а никако о иконама, као ликовима самога Бога истинитог, Његових св. ангела и угодннка. Бог је свезнајући знао, да су Израиљци, којима је баш та зановед и дата, живећи у додиру са незнабожачким народима, при својили себи многе њихове обичаје и били наклоњени идолопоклонству („слгксшшсл во ИЗкЈЦ^Х и И4КИК01Ш д 'к/1<лшх и поравоташа ист8каннк1/их и БК1стћ илж кх со= клазик" Пс, 105. 35. и 36,), па је хтео, давши им заповед ту, кад их је из Мисира извео. да их сачува, да у будуће тако што не чине. А да се још боље уверимо, да ова друга заповедБожја не забрањује нравити иконе, какове ми данас правимо, или да се њима на начин, као што ми чинимо не клањамо — то ћу вам навести још и ово, Када је Бог давао упутства Мојсеју, како да устроји ковчег завета, он му је изречно наложио, да направи „дка ^ер^кша злата изваАна" и да их постави овои^х страна ИЈчистилифа" (Исх. 25. 18.) Тако исто му је рекао да „д г кло/ИХ тканулгл" начини на завеси херувиме, а та завеса да одаљује „свдтад сватн^х од св/лтнлшра" (Исх. 26. 31 и 33.), баш као што данас иконостас дели олтар од осталог храма. Па шта на ово да кажемо, како ово да разумемо ? Овамо Бог заиоведа, да не иравимо идоле нит.[ какве ликове, а овамо онет баш он налаже истоме Мојсеју да направи слике херувима. Хоћемо ли тако узети, да Бог у први мах наређује једно, а одмах затим сасвим противпо томе ? То би значило да Бог сам против себе говори. А то опет мислити био би највећи грех, јер, који тако мисле, не познају Бога, а не знати

Бога велики је грех. Видите ли дакле да нововерци не разумеју Божју зановед, јер да ју разумеју, увидели би, да у њој Бог не забрањује правити иконе ове, које ми имамо, него идоле. Но још један пример. Када је Соломон подигао велељепни храм Богу, направио је у њему не само херувиме, какови беху у нрвобитном храму, него је и све зидове храма са херувимима измалао (3, Цар. 6. 29.). ГГаје ли га Бог зато покарао ? Не само да га није покарао, него га је још нохвалио за то: „оуслмша^х гласх Л10ЛИТВК1 твоеа и л^оленТА твоегц), нл1же Л10ЛНЛКА еси нрсдо/инок*: сотвори^х ти по вс (И /Иолнтв*к твоеи : и цјсвати ^ х \рал!х сси егоже с здалх есн, еже положити И/ИА ,иое тал^о во в>кки (3. Цар. 9. 3.). Да је Бог у другој својој зановеди забранио правити иконе, то зацело да не би осветио храм Соломонов нрисуством својим, нити би услишао молитву његову. Ко, дакле, иосле свега нарушава другу Божју заповед, да ли ми, који св. иконе по домовима својим и у св. храму држимо и иа ирикладан начин штујемо, или нововерци, који се св. иконама ругају и из домова их својих избацују? Зар ми не испуњавамо ову Божју заиовед; зар се ми клањамо идолима у место Бога? Зар ми држимо иконе за богове? Та данас и мало дете зна, да сама она слика није Бог. Зар ми не правимо разлику између поштовања икона и обожавања истих? Зар ми не односимо поштовање оно, које св. иконама указујемо, на онога, кога та икона представља? Та зар се ми, клањајући се и мо лећи пред иконама, не молимо онима, што су на икони насликани? Зар баш ви сами, када се иред иконом каквом Богу молите, не кажете: Боже помози, или: Господе, молим ти се, и ако знате да икона та није можда баш самога Бога, него светитеља каквог? Али, њима као да не помажу разлози и докази. Огш баш иеће да увиде, да је разлика међу идолима и иконама, и да се у другој Божјој зановеди не говори о иконама, које се у св. цркви ноштују и употребљују. Они неће да увиде, да је друго поштовање икона, а друго —• божанско поштовање. Они неће да увиде, да ми не поштујемо иконе саме по себи, т. ј. оно