Српски сион
С тр . 2 7 0.
„СРПСКИ сион. ц
Б р . 17
нам и број књига св. писма старога завета навела и који су истинитост, каноничност књига св. писма старога завета потврдили и заСведочили. Дакле: истинитих, каноничких књига св. писма има свега: четрдесет девет: 22 књиге старога, и 27 књига новога завета. Но осим већ наведених и побројаних књига новога завета има у новом завету .још много књига т. ј. од рођења Христа Сиаситеља па до данас написане су многе књиге, и од тих књига многе се забављају вером и излажу науку Христову. Па од тих књига, које говоре о вери и науци Христовој нису све добре и корисне,- многе су од тих књига написали јеретици, који изврћу и лажно износе науку Христову, с тога је св. наша мајка, црква православна, у својој петој заповеди и наложила: „.Јеретичке књиге не читати". Те књиге могао би, па и може читати само онај, који добро познаје истине вере Христове, те који може знати и познати, те и оделити лаж од истине; али кад би те књиге читао човек, који у вери није довољно чврст, и који не познаје све истине вере Христове, такав би могао лако на путу спасења поклизнути, стазу живота изгубити и примити лаж за истину; за то је и добро и нужно, да такав човзк свога добра и своје душе ради јеретичке књиге и не чита. Јеретичких књига је млого, с тога их све овде набрајати и не ћемо; навешћемо од њих само неке, и то оне, које се истичу и износе нпшта мање него као књиге самога св. писма, а то су: Јеванђеље од Томе, Јеванђеље од Петра, Јеванђеље Јеврејима, Јеванђеље Василида, Јеванђеље Тацијана, Јеванђеље од Јуде и др Но има у новом завету и истинитих, добрих и корисних књига, које је књиге читати не само корисно него и нужно. У тим књигама нема ништа. кривога, ништа лажнога, ништа св. писму противнога. Те су књиге написали пастири и учитељи ирвих времена цркве Христове; то су тако звана дела, или списи св. отаца. Таких је списа и опет много, те их све изређати и набрајати не можемо. Но има у новом завету књига таких, које су написане на основу св. писма и списа св. отаца; у тим је књигама свака истина вере Христове засведочена в доказана местима, која су узета из св. писма, или из списа св. отаца.
Таких књига није велик број, те их је лако навести и побро.јати; а и нужно је за те књиге знати, јер не мора неки човек, неки Хришћанин хотимаце јеретичку књигу тражити у жељи и намери, да ју ирочита; него може он у животу и друштву чути таку мисао и тврдњу, која би га у вери његовој пољуљати, и у двоумицу бацити могла, те је нужно да зна, где ће моћи наћи доказа о истинитости вере своје, како ће и чиме ће двоумицу отклонити моћи. Те, на основу св. писма и списа св. отаца написане књиге, поред којих није могуће у вери погрешити и са пута истине и живота саћи, јесу ове: 1.) „Иравославно испсведање католичанске и апостолске цркве источне", коју је написао митрополит кијевски, Петар Могила, и коју су нрегледали и као истиниту признали на сабору цараградском (1643.) сва четири васеленска натријарха: цариградски, алексанцријски, антиохијски и јерусалимски; ова је књига и на српски језик преведена и стаје 50 новч. 2.) Посланица источних патријараха о праволавној вери. Ове се две књиге називају „символичким књигама нравославне цркве" и у питањима вере оне су најважније и најмеродавније. Осим те две „символичке" књиге још су добри и корисни и „Катихизиси", од којих је најпространији и најиотпунији „Пространи Хришћански Катихизис", шго га је написао Митрополит московски Филарет, и који је и на српски језик иреведен и 1877. у Београду штампан; наслов му је : „Хришћански катихизис православне источне цркве" и стаје 80 пара. (Наставиће се.) Наша завршна. Госп. Ђ. В. обнародовао је о ноложају на пољу наше п ц. автономије и трећи чланак у Н. Д — у, који ми у интересу ствари, која је за нас искључиво меродавна, не можемо и не смемо ћутке квитирати Почиње г. Ђ. В. своја расматрања очитовањем, како се целокупно јавно мњење изјавило за то, ,.да скорашњи сабор не треба да се уиугита у организаторну радњу." Колико ово овако одговара приликама,ено Заставе од 2. (14.) априла, која у том обзиру рече јасно и несумњнво, да „лозинка