Српски сион

Број 17.

бирача, кандидата и будућег сабора мора бити" у томе, да се „мора на досадашњим темељима дозиђивати и донуњавати", што је свакако рад организаторни, те не одговара станишту и казивању г. Ђ. В—а по овом иитању. За тим истиче г. Г Б. В , како министри БапФИ и Влашић и неки неимени тајанствени а свемоћни трећи Фактор имају то осведочење „да она ирава наше автономије, које је држава већ ирисвојила, никако не отпушта* 1 , те „ако наш сабор не усвоји устав у том смислу, данашња је влада вољна и готова, искати дозволу од угарског земаљског (!) сабора... да нам путем наредбе црквени устав октрсјише", из чега излази, да нам је ,,влада везала и руке и ноге, те нам вели: сад или сам скочи у Дунав па се удави, или ћу те ја тамо бацити, да се удавиш". Па да о извесности и непромењљивости овакове ситуације и оваковог исхода нико не двоуми, вели г. Ђ. В. да „о томе не треба нико да се посумња, бар о томе се не сумњају ни мало они — г. Ђ. В. овде сад већ не кажи : ми т. ј он, као пре —, који добро и поближе познају назоре и убеђења" већ помеиутих министара и оног његовог свесилног трећег Фактора. Нећемо да кажемо да би ово и овако нозитивно могао тврдити само такав орган струје, о којој г. Ђ. В тврди да несумњиво ностоји, који је већ добио деФинитиван налог и сва нотребна средства, да ту струју у дело приведе ио сваку цену. Нећемо да понављамо што у овој ствари већ рекосмо о размаку између речи и дела. Нећемо да истичемо и што поменусмо о утицају круне — која је т с1ег Егбсће1пип§еп Мисћ! сталан Фактор, док владе данас ј.есу сутра пису — на успешно по све нас решење гордијског чвора наше автономије. Нећемо да упитамо, ни да ли је то сасвим случајно, да полузванична Пол. Кор.* некако одвија. То све и друго остављамо овде и сада на страну, јер то г. Ђ. В. не само да није побио, него хотимице затвара очи испред свега што њему не годи, док друго опет не износи како * У допису свом из Будимпешге, што га доносимо у белешкама. Ур. —

СИОН." С тр . 271.

је речено, већ како би се њему хтело да смо ми мислили Да је по г. Ђ В — у извршено моловање баука у најцрњим бојама бар преухитрено т. ј. да наш народ још не стоји пред неизменљивом пресудом: или се дави или ћемо те удавити, како г. Ђ. В. казује а не доказује, то он сам потврђује, јер одмах рече како „Фактична сила може много учинити, али и она има своје границе, иреко којпх не може прелазити." Зар то не доказује, да . Ђ. В, као конзервативац не ради смишљено, кад на. „први дим" удара најрадикалпије у сва звона не на ларму већ одмах на јуриш? Даље рече, како би сабор требао круни рећи да „ностоји бојазан да би се стварањем новог статута нри данашњим приликама изгубила и она автономна права, која су нам до данас највишом санкцијом ЕБег. Величанства потврђена: Ова „ бојазан " и оно императивно: дави се или ћемо те бацити да се удавиш — то двоје тек није и не значи једно исто , а побија тиме г. Ђ В — а. А је ли г. Ђ. В. овде и о томе расудио, не би ли овакав корак сабора, све да постоји она струја, без претходна рада на сабору, на највишем месту, према отуд истакнутој жељи : да сабор ради, могао одјекнути као знак неповерења и према том месту, које је звано да о свему рекне нотоњу и од лучно, те шта би огуд могло настати т. ј. не би ли се баш тиме утро пут беди, коју желимо отклонити од наше н. ц. автоно мије? За тим вели г. Ђ. В.: „Што се пак строгих мера тиче, те претње нису тако страшне, као што изгледају." И даље: „Њег. Величанство . . . одбиће зацело неуставни поступак угарске владе, којој би се прохтело, да се једино срискоме нпроду без икаква резона и стварног основа одузме вршење цркв. авт. права његових " Кад је тако, чему онда одмах и без икаква рада на сабору, који круна тражи, на исту јуришати, што би могло да се узме као неповерење баш у ту веру? Најзад исповеда г. Ђ. В . . . . „а да ће то (т. ј. октројку) у данашњем уставном времену и Србима моћи спровести, то ми никако не верујемо." Кад г. Ђ. В., који о себи рече, да познаје врло добро смерове владе угарске,