Српски сион

Стр. 306

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 19

њему бјеше св. Дух казао, да не ће видјети смрти, док не види Христа Господњега". И кад родитељи донеше Исуса у цркву, дође по упутству св. Духа и Симеон, позиа Исуса и „узе га на руке своје и хвали Бога и рече: Сад отпушташ с миром слугу својега Господе, но ријечи својој, јер видјеше очи моје спасеније твоје . . ." (види целу новест ту; Ј1ука, 2., 22—89.) Само собом намеће се иитање: за што Симеуну, чогеку „праведном и побожном", у коме и „Дух св. бијаше", не беше можно умрети пре Христова рођења? За што му је Дух св. казао, да не ће умрети, док не дочека и не види „Христа Господњега"? Одговора на ово питање не даје св. писмо; и ми би се на том месту св. писма могли задржавати годинама, уирав вековима, и мучити се решењем тога иитања, али га никад решити могли не би. Но то, што ми никад решити могли не би, решило је још одавна св. предање; оно је дало одговора на горње питање. Цар египатски, по имену Птоломеј Филаделф, скупљао је са свију страна књиге за своју књижницу у Александрији. Чувши за верске књиге народа јеврејскога, желио је и њнх у својој књижници имати, али са јеврејског на грчки јевик преведене. И да би жељу своју задовољио, пошље цар 277. год. пре Христа посланике са иоклонима у Јерусалим, уједно им даде и иисмо, које су имали предати тадашњем првосвештенику јудејском, Елеазару; у писму је цар молио нрвосвештеника, јудејског, да одабере и да му пошље људе веште, који ће верске књиге јеврејске на грчки језик превести, и које ће он у своју књижницу сместити. Првосвештеник Елеазар радо се одазове молби царевој, те из 12 колена Израиљевих изабере из свакога по 6 вештих људи, свега њих 70, те их ношље цару заједно са жељеним књигама. Да би посао око превафања тих књига брже ишао, поделе тих 70 тумача књиге међу собом, тако да је сваки имао по једну књигу да нреведе. Међу том седамдесеторицом био је и Симеун; њему падне у део, да преводи књигу иророка Исаије. Кад је са превађањем дошао до седме главе, а стиха четрнаестога, где иише: „ето дјевојка ће затрудњети и родиће сина и над'енуће му име Емануило" Симеон састаде, поче о томе мислити и размишљати, како би то бити могло; на послетку рече сам

у себи: ја то не верујем, то бити не може; с тога узе ножић, да саструже и избрише речи те; но у том осети, да му неко руку задржава и чује, као да му неко говори: за то, што не верујеш, не ћеш видети смрти, не ћеш умрети, док то не дочекаш и својим очима не ВИДИШ. (Наставиће се.) ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К В. (Његова Светост) иреузвишени господин патрнјарх сриски Георгије, бавио се прошле недеље у Будижпешти, да своје ноклонство учини Његову Белпчанству иремилостпвом нам дару и краљу, који борави сад у својој престоницн Угарској. (Радва архидијецезалних епархијскихвласти.) I. Архидијецезални Административни Одбор држао је своју седнпду 28. априла. под председпшптвом Љегове Светостп нреузвпшеног господина патријарха Георгија. Осим осталих нредмета решено је: Известпће се црквена општина у Адашевци, да вис. кр. зежаљска влада није могла уважити молбу њезину ради поделења приномоћи јој од 2000 фор. у сврху подмпрења трошкова око саграћења тамошњег парохијског дожа са разлога, што је иста црквена онштина свој нови иарохијски дом саградила без одобрења тога закључка по претпостављеној духовној власти и без иајмањег знања кр. аем. владе, те што је градња изведена жпжо усвојенпх нрописаних поржалнпх операта, што је ваљало све пре саже градње у обзир узетн, а не са готовим чпнож на среду ступити и за номоћ молити. — Узето је на знање решење всл. Саборског Одбора, да је закључке братства и управе жанастира Крушедола ради изучавања манастирског ћака Милана Ножинпћа у машинеријскож занату и ради узижања сталног зидара и уста новљена економског места одобрио н према томе ирорачун истог жанастира за г. 1897. допунио. Узето је на знање, да је всл. Саборски Одбор одбио жолбу црквене онштине у Габошу ради поделења јој прииомоћп из јерархијског фонда, са разлога, јер се из истог фонда издаје већ свота од годишњих 400 фор. у име мировине тамошњег умировљеног пароха Миловука. — Узето је на знање решење всл. Саборског Одбора, ко|иж је дозвољена оправка на манастирској кући у Крушедолу и у ту сврху прорачуњени нздатак од 4743 фор. 30 новч. одобрен, с тим, да се по свршетку изведених оправака о пзвршеном послу има спровести колаудација и колаудацијони записник у своје време истом Саборском