Српски сион

Стр. 310

"СРПСКИ СИОН."

Б р . 19

чу четврти међународни старокатолички конгрес. Предрадње за тај конгрес чине се у велико, а многи су се већ пријавили, са разних страна. да желе присуствовати томе конгресу. Утврђен је већ и цео програм конгреса, који ће радити 4 дана. Као што „Немачки Меркур," јавља конгрес ће претресати и расправљати, између осталога, и мњење Нетроградске комисије о питању Старокатолидпзма п сјединења Старокатолика са матером православном дрквом. То мњење Петроградске компсије саопштилн смо ми у овом листу од прошле годпне бр. 46. II др. Орган старокатолички нада се, да ће се на овом конгресу окупити изасланици и представници свију цркава са истока, особпто пз Србије, Вугарске и Румуније, па и Австрије и Угарске. Желпмо сазваном конгресу најлепше успехе у славу светога једпнства Христове цркве и њезиног вечног задатка, чуваног и оличеног у светом Православљу. (Пренос Вукових костију.) Београдске „Српске Новине" донеле су овај Указ : „На нредлог иашега министра просвете п црквеннх послова, а ио саслушању Нашега министарскога Савета, желећи засведочпти Наше и Нашега народа истинито признање сјајних заслуга оца српске књижевности, неумрлота Вука Ст. Карацића, решилп смо и решавамо: 1. Да се посмртни остатцп Вукови пренесу из Беча и сахране у Београду. 2. Да се овај пренос учини месеца септембра ове 1897. годпне. Потребан за то трошак да се да из државне благајне. 3. Да о овож преносу узме на се старање Српска Краљевска Академија, која се овлашћује, да овом приликом, о државном трошку, подигне п пристојне белеге на гробовима Доситија Обрадовпћа и Ђуре Даничића. Наш министар просвете и црквених послова нека изврши овај указ". У Београду, 2. маја. 1897. год. Александар с. р. Минисгар проевете и црквених послова, Анд. Николип с. р. (| Славко Недељкови^) богослов IV. године сарањен је у Каменици 6. (18.) маја о. г., онлакан саучешћем многобројног света и великом тугом својих другопа, уцвељеног старог родитеља, брата и сестара и остале родбине. Са покојником опростио се на гробу, у име свију другова, богослов Влајко Николин. Пре времена покојнику — Вог да душу прости, а црна му земља лака била! (Награђена композиција). У недељу 27. апр. (9. маја) о. г. после подне одржана је код нас дечија забава у спомен спаљења тела св. Саве. На забави су певане п оних 5 песама, које су стигле

„ „Домовина" „ „Попутница"

на награду, коју је друштво „Гусле" расписало за једну песму за децу у два гласа. По свршетку беседе гласало се, која песма да добије награду. Предато је свега 163 гласанпце, од којих је пало: на песму „Јутарњи радови" (бр. 6.) 12, „ „Ко је господар?" (бр. 7.) 2, (бр. 8.) 2, (бр. 14.) 110, и „ „ „Циц" (бр. 17.) 37, гласова, те је по том највише гласова добила песма „Попутница". Пошто су нрво спаљена писма са именима композитора ненаграђених песама, отворено је ппсмо компознтора „Попутница" са натписом „Пријатељ дечице који се натпис и на композицији налазпо. У нисму беше написано име: Туна Освалд, учитељ певања Ст. Бечеј, а исиод тога још ово неколико речи: „Славнп Одборе! У случају да ова песма буде награђена, молим да своту употребите на одело за петоро сиротне кикиндске срнске деце Ј . Друштво „Гусле" је по жељи композиторовој награду од 25 ф. нредало в.-кпкиндској срп. добротворној женској задрузп, да их унотреби у смислу жеље комнозиторове, а г. Тунп Освалду је у записнику изразило захвалност на нлемениту дару његову, о чем је дописом и њега известило. Част и хвала г. Освалду! Некролог. | Василије Крсти!, иарох св. вознесенске цркве у Руми нреминуо је након тромесечне тешке болести дне 30. Анрила о. г. у 77. години живота свог, а трећи дан 2. (14.) Маја — опојало га је у св. вознесенској цркви Румској 15 свештеника и окружни протонрезвитер Митровачки високопреч. госн. Авакум Стајић. Ма нпо је киша немиЈшце иадала, дрква и пространа порта била је дупком пуна народа, ме1>у којим су и све местне властп и друштва заступљене биле, дочим је иреко хил>аду школске деце, које немачке а које српеке, заузело цео сокак од цркве до гробља, док их није нагла кишајош ире свршетка опела отерала кући. Опело су појали нреч. г. г. Сергије Попић управитељ ман. Врдника и Богољуб Дејановић админ. нарохије у Стејановци,а на јектеније одговарало је срп. певачко друштво Румско. После трећег јеванђеља опростио се са покојником лични му канелан Димитрије Зековић а над отвореном раком високопреч. госп. Авакум Стајић као еа својим санарохом, с којим је 23 годипе у Руми у највећој љубави и слозп жпвпо. Опроштај г. проте Ста-