Српски сион

с?

АСКИ си

Г ©д. 1111.

О

V

Број 24.

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРНВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАЈЈОСЛАВНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОЕАЧКЕ. СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА.

ВЛАСНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протојереј Јован ЈеремиЋ.

Ј Ср. Карловцима у недељу 15. јуна 1897.

ЗВАНИЧНИ ДЕО.

Његово Високопреосвештенство господин епискон Пакрачки Мирон Ликолић , благоизволео је пароха у Горњим Средицама јереја Светозара Грубача одликовати црвеним нојасом. Његово Високопреосвештенство, господин епископ Вршачки Гаврило ЗмејановиЛ, благоизволео је први дан св. Духова о. г. Гаврила Ананијевића рукоположити за ђакона.

§ 2. Област митроиолије срнске састављају подручне јој енархије, а појединим епархијама, као црквеним областима, саставни су делови: црквене општиие и манастири. Митрополија и сваки саставни део јој има своје народно-црквено заступство и своју народно-црквену управу. Према овом народно црквени органи су: 1.) у црквеној онштини: црквена скупштина, црквени одбор, школски одбор и нарохијско свештенство; 2.) у мапастиру: сабор манастирског брат-

ПРЕДЛОГ СРПСКОГ ПРАВОСЛАВ. НАРОДНО-ЦРКВЕНОГА САБОРСКОГ ОДБОРА ЗА НАРОДНО - ЦРКВЕНИ УСТАВ источно-правоолаЕне орпоке цркве у опоегу српске митрополије у земл,ама угарске круне Опште одредбе. § 1. Источно православна српска црква, која се у земаљским законима грчко-источном назива н за коју овај народно-црквени устав важи, обухвата источно-православни српски клир и народ у опсегу српске мнтрополије у земљама у!арске круне.

ства, манастирско настоЈатељство и манастирски економат; 3.) у епархији: епархијска скупштина, епископ (архиенископ), епархијски унравни одбор епархијски школски одбор и епархијска конзисторија; 4.) у митрополији: српски народно-црквени сабор, митронолит-патријарх, митрополијски унравни савет, митрополијски школски савет и митрополијски духовни савет. § 3. Православни ерпски народ у опсегу митрополије српске властан је уз врховни надзор Његова Величанства, који се врши уставно, да поставља народно-црквене органе своје и да но овим органима самостално решава, уређује и управл>а послове своје цркве, гаколе, просвете п доброчинства, као и на ове односних завода, Фондова, заклада и добара. Црквена власт у духовним, наиме догматич ним, вероучевним, обредним и литургичним ства-