Српски сион

С тр . 378.

„СРПСКИ

СИОН."

Б р . 24.

рима, п у стварима црквене дисциилине, припада источно-иравославној српској јерархији, која ту власт врши преко еиархијских конзисторија, митрополијског духовног савета и у највишем степену преко архијерејског синода. § 4. Законодавну власт у свима народноцрквеним пословима врши, уз врховни надзор Његова Величанства, православни српски народно-црквени сабор, као заступство српског православног народа у опсегу сриске митроиолије у тим пословима. § 5. У уређивању иослова, који засецају у црквену власт и српске православне јерархије и српског православног народа, суделују споразумно црквено-јерархични и народно- црквени органи у смислу овога устава. § 6. Митрополија и сваки еаставни део јој самостално решава, уређује и управља своје послове у границама овога устава и других народно-црквених уредаба и законитих наредаба народно-црквених власти. § 7. Митрополија и сваки саставни део јој, даље задруге, иородице и поједине особе имају право уз одобрење врховне народно-црквене школске власти основати источно-православне ерпске школе сваке врсте од најнижег до највишег степена као и нросветне и добротворне заводе и поставити им наставничко, односно чиновничко особље, ако искажу: да могу испупити законито прописане захтеве, парочито да имају довољно средстава за љихово издржавање. Свака источно-иравославна српска школа или завод има се устројити обзиром на ностојеће земаљске законе но прописима народно-црквеног школског закона и ставити под управу и надзор народно-црквених школских власти. § 8. Митрополија и сваки саставни део јој по својим органима самостално управља уз врховни надзор Његова Величанства својим или повереним му Фондовима, закладама и добрима и унотребљава их према одређеној цели. Све ово имање, као и добра учитељска нарохија, епископија и архиепископија, која уживају учитељи, пароси, епископи и архиеиископ и митрополит-патријарх српски, даље добра иојединих завода, школа, цркава, Фондова и заклада, јесу народно-црквена добра и као делови целиие стоје под врховним старатељством митрополита-патријарха српског и под заштитом српског народноцрквеног сабора. По томе ако престане која област или саставни део јој, припада имање му поступно вишем саставном делу односно митронолији српској; ако престане која црква, школа или завод, припада имање му надлежном саставном делу. Изузимају се редукцијом парохијског свештенства залишнима постале парохијске сесије, које припадају митрополијском јерархијском Фонду. Надлежни народно-црквени органи уз одобрење своје врховне власти односно српског народно-црквеног сабора и Његова Величанства

одређују цел, на коју ће се залишним постало народно-црквено имање употребити, у колико је за такав случај основна писма или статути не одређују§. 9. Сваки је орган у делима унраве, судства и дисциплине, ноступно подређен непосредно вишем а ноередном врховном но делокругу му надлежном органу. Врховне народно-црквене власти решавају коначно у последњем степену у свима случајевима а ниже народно-црквене власти решавају само у толико, у колико им је одлука обележена као коначна. Решења, што се у смислу овога устава не могу даље призвати, могу се са гледишта државног надзорног правног круга нодврћи вишем разгледу само онда, ако интересоване странке поднесу жалбу за 30 дана, рачунајући од дана уручења, и влада може такова решења уништити уз наређење новог постунка само у том случају, ако су донесене можда надлежно и противно земаљском закону. Правоваљана решења по пстоку горе одређеног рока не могу више бити предметом ви шега разгледа. 10. Сваки орган властан је, уз одобрење своје надлежне поступно више власти, у обиму свога делокруга, установити иосебни статут о својим пословима и посебна упутства за своје чиновнике у границама § 6 овога устава. § 11 Сваки орган има право своје жеље, жалбе и предлоге, што се тичу послова или очувања ирава народно-црквене автономије, надлежном вишем органу ради даље расправе или непосредно српском сабору ради решења подносити. § 12. Свако народно-црквено заступство има ираво уз одобрење своје ноступно више власти разрезати прирез на народ у своме опсегу, да подмири своје потребе, но у случају, да се прирез разрезује на дуже од једне године, или да се може путем државне управне власти ексекутивно истерати или ако се иростире на цео опсег митрополије, иотребна је дозвола Његова Величанства. § 13. Свака власт сама извршује одредбе уредаба, наредбе, одлуке и пресуде своје и сама иобира своје црквене, школске и друге ириходе и пристојбе, као и прирез на народ; ну у колико не би биле у стању, могу потражити, да им државна управна власт у томе помогне или да иста сама поступи, што им ова не може одрећи. § 14. Свима органима је расправни и пословни — унутрашњи и спољна — језик: сриски са ћирилицом, уз одржање одредаба дотичних земаљских закона нарочито 44. зак. чл. од 1868. и од 14. маја 1887. године. §. 15. Свака власт има свој званични печат са натнисом својега имена и са ликом својега светитеља, а еиархијске и митрополијске народно-