Српски сион

Врој 24.

„СРПСКИ СЕОН."

С тр . 379.

црквене власти са грбом е|пископије односно митрополије. Народно-црквена је застава: црвено-плаво-бела, у среди са грбом митрополије, који обухвата све три боје. § 16. Само српски народно-црквени сабор може мењати овај устав и друге сабором донесене и највише иотврђене уредбе уз одобрење Његова Величанства. Свака овака промена ступа у живот после обнародовања, а њој противне одредбе стављају се ван крепости. ГЛАВА ПРВА ДРКВЕНА ОПШТИНА § 17. Источно православна српека црквена општинаје заједница породица и појединих особа иеточно-православне вере у одређеном опсегу једног или више места, којој је смер да издржава своју цркву и школу, свештенство и учитељство и да се стара о потребама своје цркве и школе. § 18. Места, која броје најмање 600 душа источно-православне вероисновести, и имају своју цркву; а исто тако и она места, која броје мање од 600 душа, али су своју цркву и школу до сада издржавала или их у наиредак буду могла издржавати из црквених или других извора и прихода, дужна су сачињавати самостадну црквену општину. § 19. Места са мање од 600 душа имају се по нравилу с другима у једну црквену општину удружити. Ну ако источно-православно српско станоништво таког места искаже, да може само за себе одговарати обвезама, које су у §-у 18. проиисане, може постојати као самоотална црквена општина. У колико би се пак у нојединим местима са мање од 600 дупта, која нису у стању поменутим обвезама одговорити, показала потреба, да се као самосталне општине одрже, има им се прибавити на то потребна припомоћ из дотичвог народно-црквеног Фонда. §. 20. У једном месту постоји само једна црквена општина, ма колико било цркава у њој § 21. Више места, од којих свако за се није у стању своје цркве ни школе издржавати могу се удружити у једну црквену опгптину, ако се у том сложе; ако пак једна црквена општина потражи, да се с другом удружи, а ова на то не пристане, решава о том еиархиЈски управни одбор по иреслушању обе стране. § 22. Више места, која су удружена у једну црквену опгатину, могу се раздружити и образовати свако' за се самосталну црквену опгатину, ако се скунштина црквене онштине у том еложр и ако се искаже, да и иосле деобе може

свака страна одговорити захтевима, који су проиисани у § у 17.; а ако се скупштина црквене општине у том не сложи, регаава епархијски управни одбор. § 23. Закључак како о удружењу виша места у једну црквену општину, тако и о раздружењу и образовању нових самосталних општина, као и подели црквеног и школског имања, може се извршити тек по одобрењу епархијског управног одбора; а у колико би против решења овога поднесен био у законитом року призив, тек по одобрењу митронолијског управног савета. § 24. Сваки Србин источно-православне вере мора битн члан једне источно-православне српске црквене општине онога места, у којем стално станује; а ако у том месту такве општине нема, онда друге које оближње источно-православне српске црквене огпптине. § 2'5. Сваки Србин источно-православне вере, који се настани у ошитини, у којој није рођен, дужан је,_да се у року од шест недеља дана од настањења пријави надлежном иароху, који је дужан о том известити црквени одбор. § 26. Сваки члан црквене ошптине има право на уживање цркве, гаколе и других користи, које су члановима општине намењене; али је уједнб сваки члан црквене општине дужан сносити све терете за црквене и школске нотребе, које установи црквена скупштина или вигаа народноцрквена власт. Ови терети за црквене и школске нотребе имају се подмиривати у оној црквеној општини, у којој је ко настањен; ну ова црквена оигатина ће учинити на појединце разрез ради подмиривања тих терета обзиром и на оно имање, које се налази и у другој односно другим цркв. општинама. Свештеници и учитељи источно-нравославних срнских народних школа сносе оиштинске терете само од својег приватног поседа. § 27. Чланова црквене општине, уведени у сталан списак општинских бирача (§. 31.), као изборна екупштина, бирају: 1.) чланове црквене скупштине; 2.) пароха, парохијеког помоћника и ђакона; 3.) учитеља, учитељицу и забавиљу. § 25. За обављање нослова црквене општине постоје : 1. црквена скупштина као застунство црквене општине ; 2. општинске власти, наиме а) црквени одбор б) школски одбор и в) парохијско свегатенство. (Наетавиће се).