Српски сион

С тр . 380.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 24

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Архипастирска поеланица Олфорџанима.* Приликом њихова сједињења с правоелавном црквом. М«лк> же к 1тЈ крдтГе, кл|одит!сл ш Т80р/Л1)ЈН);Х |)ЛСП|)Н н рл.чдору, крвлгк О^ЧбЖА, км нлбчнстесл, н «|['кл«/(нт!сд № нн)(х (Рим. 16 , 17.). С таковим се речима обраћаше некада св. апостол Павле младој римској цркви, у крилу које се, као и другим помесним црквама онога доба, рађаху разне несугласице, које изазиваше или то, што сами хрипгћани јасно не иојимаху верске истине или долажаху од злонамерних људи, који се оделише од верског јединства, од душевних људи, а не духовних, од људи, који у то време обећаваху другима слободу, а међу тим сами беху робови трулежа (Јуд. 19; 2. Петр. 2., 19. 10. —14). Апостол Павле не тражи само од римских хришћана, да се свега тога пазе и држе само науке, коју им предадоше св. апостоли, већ их шта више — моли. Примајућ вас сада у крило једне, свете, саборне и апостолске цркве, од које су некада ваши дедови и прадедови, а по њима и ви, отргнути лукавством и насиљем, — шта вам и ја могу рећи друго на поуку, осим истих речи св. апостола Павла римским хришћанима?! С тога вас и ја, браћо, молим — е / подитеса (5 твор/мри^х распри и раздојш, кромФ оуч«= ша, ембже км набчистЕСА, и оукионитесА ш ни\ - а! Те вам апостолске речи ионављам с особитим наглашивањем, јер, прво, знам одакле долазите, а друго, с тога, што сам у неколико видио, шта се и у нас недавно догађало. Ви нам долазите оданде, од куда само и долазе гласови о „распрама и раздорима", где још нема мира и љубави не само међу стадом, већ и у пастира . . . Еожа же, рећи ћу вам речима истога апостола Павла, еда какш при= шедх, не гац-к^х же Х 01 ! 1 ^ Лвр/АфВ каск, и аз ижр/мрбсА ка/их, гакока жс не рцнтс да не как«) ( е 8 д8тх) ркенТд, закисти, гарости, рети, каекети, шептанТ/Л, кнченТА, НЈСтроенТд (2 Кор. 12., 20.). С тога, да избегнете све то, све оно, што је било тамо, већ сад * Превео с руског С. Славков у Рељеву.

оставте, заборавте, — ночните нов живот уз иотпун преображај . . . Помислите само на то, да не долазите у наше друштво лукавством и обманом, него добре воље, — да вам није нико никаквих обећања никада дао, нити вам даје, — да ирелазите у крило св православне цркве само с тога, што сте се уверили о заблудама уније и иапства, а увидили истину у пра,вослављу. Даље. Ви обећасте, и то не један иут, да ћете издржавати своју иркву, своју школу и свештенике, ништа не тражећи од руске владе, т. ј. својим средствима. И то не заборављајте, да не бисте, у противноме случају, упали у какве било распре и несугласице. И тако, љубазни, по што вам ово наноменух, велим вам опет речима апостоловим, али сад Петровим — предЕ'кдА1ре ^ранитесА, да не аетнТк* веззаконнћ1\х сксдеии вк!кше, ижадете скоегш оу-ткержденТ /Л (2. Петр. 3 , 17.). Унија је много унела у верску науку некад нравославних Русина и Словака заблуда, иа чак и јереси; гледајте сада, да се очистите од те нечисте латинске пене, учећ истине иравославне вере читањем иравославних књига, разговарајућ се с православним пастирима и учитељима . . . Посматрајте, шта се и како свршује у православним црквама, — иа се бриннте, како ћете и сами у свему ићи за тим! Кад су ваши дедови и прадедови прелазили у унију, Рим им је обећао, да ће им све неповређено чувати: и обреде православне цркве и верску науку; тада се тражило од онијех, што ирелазе, да само признаду римскога епископа (напу) за врховног архипастира — и нпшта више! Но ево већ прође од тога времена триста година — иа шта сад видимо ?! У вас наказише не само верску науку, већ чак и саме обреде . . . Православни ваши преци никада не знађаху ни иризнаваху, да је римски паиа видљива глава цркве, намесник не само Христов на земљи, већ и тројединог Бога, они знађаху само, да .је римски папа исто тако архијереј као и сви архијереји, да је он, (према 28. нрав. четвртога васељенског сабора Халкидонског), по величини власти једнак цариградскоме патријарху, — а сада?! Сад су већ и аустријским Русима језујити убили у главу, да папа није само први свештеник, већ и цар, да је он намесник божји на земљи, — да је непогрешив и т. д. Прије су ваши дедови и прадедови читали символ вере, — као и ми без