Српски сион

Б р . 24

„СРПСКИ СИОН ц .

С тр . 381.

додатка у осмоме члану. И кх д8^ ск/Агаго, без дометка „и № О ун<ј ис ^оддфаго (ГШогцхе), а сад су те речи унете и у ваше молитвенике . . . Али узмпте своје старе молитвенике, погледајте у н>их, да ли ћете наћи тамо тај додатак, који је .јорес римске дркве и који источна црква није никада примила? Ваши преци, ма да су већ били прешли у унију, за дуго нису знали — о чистилишту, индулгенцијама (опроштање гријеха за новце), за догмат о непорочном зачећу св. Дјеве Марије (ћптасиШа), за то, да се свештеницп не смеју женити и др. и др; — а сада?! Оад је то већ све полагано уведено и у ваш катихизис и у практику, ето, на пр. овде — у Америци нагоне унијатске свештенике, да се ц не жене као и латински патери, — као да је, тобож, тајна брака* грешна и да каља друге тајне, које свршује свештеник! Тако се искварише у кукавних унијата римски папе и њихове слуге — језуити! Сад ето — чује се — отимају ик и рођени језик у богос.лужењу, замењујући га мађарским у Угарској, а латинским или пољским у Галицији! Нре су руски унијати имали право васпитавати своје свештенике у руским семинаријама, а сад су и њих узели језуити у своје руке, те већ васпитавају руске свештенике посве латински, тако да одатле излазе свештеници ни налик на пређашње унијатске свештенике . . . већ праве латинске удворице. Но је ли с тога сва та унија само проста обмана, или како се ви изражавате „цигански посао"?! Да, то је „цигански посао" — и ништа више. Она не може довести спасу, јер води паду установа св. васељенских и помесних сабора, које заменити или изменити нико не може под страхом: —- клирици -— збацивања с чина, а световни — одлучења од цркве. У '7. нравилу 3. васељенског сабора ево шта на пр. читамо: „Да се не допусти никоме нроповедати или писати или састављати другу веру, осим оне, коју одредише св. оци у граду Никеји, што их сабра Свети Дух. А који се усуде саставити другу веру: еппскоп да остане без епископства и да се збаци; клирик исто тако нека се избаци из клира; а ако је световњак — нека се преда анатеми, као што је речено. У 1. православног 6. васељенског сабора — пошто су св. оци изложили у кратко верску науку пређашњих св. сабора, — за-

кључују овако: „ ако ко било од свих не држи и не прими споменутих догмата чобожности, да не само да мисли и приповеда, већ покушава и да иде противу њих; тај нека буде ироклет по прије састављеној наредби пред споменутим и блаженим оцима и из хришћанског друштва, као туђ, нека се искључи и избаци. Јер смо ми, обазирућ се на оно, што је прије одређено, савршено решшги, да нити што му драго додајемо, нити одузимамо . . . никаквим начином." Сада судите гами, под што потпадају они, који изменише 8. члан символа вере, који уведоше нове верске догмате о безгрешном зачећу, о чистилишту, поглаварсгву папину у цркви и о његовој непогрешивости и т. д.! Тамо, у староме крају 1 ) — папе искварише веру и обреде наше цркве, а овде и унијатски свештеници почеше извртати правила св. отада и сабора, — па чак и световњаци . . . Ево примера: свештеници, против 15. и 39. правила апоетолског, својевољно прелазес једног места на друго, а председник „седињења," неки Иван Смит чак издаје и циркуларе свему унијатском свештенству и световњацима, — па и у погледу црквених дела . . . На чему је основана та самовоља, —- на каковим правилима 2 )? Прошле је године тај иредседник издао чак под својим потписом циркулар, ко.јем је изменио време празновања светитеља Николе, пренесав тај празник у недељу (ове године, срећом, већ нема његова потписа под сличним циркуларом!). То је већ чисто папски! Требало би још, да исти председник одређује свештенике на места и заирећује им свештену службу! . . . А погледајте у правила, не само у она на која гледа 0. Сабов, већ у она св. Отаца — па ћете видети, какове тешке грехе чине ти људи, кад раде тако, како заиста раде! Не жалите, што сте оставили самовољне зборове и ирешли у православље . . . Царство разд^клишбса на са, по Спаситељевој речи, зап8ст"кета (Мат. 12., 25) — мислимо, да и сви ти „савези" и „сједињења" тако једни друге гледајућ у својим жалосним органима, — не ће дуго тра-јати и неће им ни трага остати, па чак, и ако их нико не узнемирује, ако само у њима и даље узвладају као до сада, распре и раздори. ') Т. ј. у Европи. Примедба преводиочева. 2 ) Гледај на овај сдучај, 64. пр. шеетога васељенског сабора.