Српски сион

С ТР . 382.

БР. 24

А са.д се Вама обраћам с речју. многопоштовани оче Григорије 3 )! — Нећу да од Вас кријем: врло сам нерадо од Вас примио молбу, — то сте у неколико и сами видели — у погледуВашегсједињењас православном црквом. Узрок је томе ваше пређашње владање према православној цркви и руској влади . . . Да, Ви сте нам нанели много туге и жалости својом „Свободом", коју би правилније било назвати „незаузданом самовољом." Само једна Ваша, врло симпатична црта склонила ме је у Вашу корист, то је Ваша љубав за сиротог, заборављеног и иотиснутог Русина . . . Ја сам слушао од тих добрих људи, да сте Ви с њима делили последњи залогајчић хлеба, — те то је у мојим очима учинило Вашу личност више симпатичну него сва ваша филозофија . . . Слушајући од убогих људи о Вашој љубави за браћу, ја не номишљах само један пут: не може бити, да, ;'е тај човек сасма зао; невероватно он није такав, каква. га себи представљам по његовој „Свободи". . . Кад ми се јависте, рекосте, да хоћете од Савла да иостанете Павле, — т. ј. од мучитеља православне цркве — њезин слуга. који све за њу жртвује и као доказ тога, нристадосте на све моје услове међу којим је главни: бити „нешга&ен мисијонар", што сам вам иредложио због ваших непрестаних нападаја на наше миоијонаре, — док сге још били уредник „Свободе". . . Сећајте се свога обећања и чврсто се држите намере, коју сте означили. Призивају!. на Вас сад божји благослов, искрено и од свега Вам срца желим, да се трудите у славу Вожју на њиви нравославне цркве и да загладите пређашње своје грехе против ње! Од мене Ви, осим најбољих жеља и братске љубави у Христу, нећете добити ништа више! И тако с Богом и будите здраво! ПрИЗрИ СХ НЕБЕСЕ, ВоЖЈ, И КИЖДХ, Н ПОсктИ виногр^дх сеи, и оуткерди и, егоже наслди десницл Т еоа. Л /Иинх. У гр. Сан- Франциску, 13/25 дец. 1896. г. Николај, епископ алеутски и аљашкинеки. 3 ) Свештеник бивших унијата, који највише заслуге има, те се толико стотина душа поврати на прави пут. Примедба преводиочева.

0 назаренима и њиховом учењу. Пише Југ Станикић парох. (Наставак.) IV. 0 ев. дому молитвеном. Од како је века и у веку света, на свету , људи, а у људи вере —■ увек су људи имали нарочито место, где су се Богу молили, и то не сваки за се и појединце, него скупно и заједнички. Богу се молити беше јесте биће и остаће потреба душе вером прожмане. Човек, као створ Божји, и дужан је молити се Богу, творцу своме. Да се Богу моли на то нуди и позива човека ирошлост и будућност. За прошлост ода .Је човек Богу захвалност на бићу 1 ); за будућност иак шаље човек Богу молбу з^Г одржање. 2 ) Како је садашњост човечија и одвише кратка, јер човек живи само један трен: то настаје за човека дужност и потреба, да се сваког часа Богу моли; да своју молитву, свој побожни разговор душе са Богом иреноси и иродужује с трена на трен, с тога св. апостол Павле и опемиње вирне, да се ,.моле Богу без нрестанка" (I. Сол. 5 , 18.) Тој нашој непрестаној молитви ништа не смета наш свакидашњи к рад, јер исти аностол вели: ,,Ако једете, ако ли пијете, ано ли друго што чините, све на славу Божију чинити" (I. Кор. 10., 31.); па ако се ми при раду и не можемо молити без престанка телом: устима и спољашњим видљивим знацима, али се можемо „молити Богу духом без ирестанка" (Ефес. 6., 18 ); а већ и сама добра дела наша Богу су молитва. Човек се, дакле, може, па се доиста и моли Богу двојако: или засебно и скривено, или у скупу и јавно. Оба та начина мољења Богу налазимо ми и у св. писму. Христос Спаситељ у проповеди својој са горе учи „народ": „И кад се молиш Богу, не буди као лицемјери, који радо ио зборницама и на раскршћу па улицама стоје и моле се, да их виде људи. % Заиста вам кажем, да су примили плату своју. А ти кад се молиш, уђи у клијет своју, и затворивши врата своја, помоли се оцу својему, који је у тајности: и отац твој, који види тајно, платиће теби јавно." (Мат., 6., б. — 6.) Но има времена, прилике и случајева, Да човек и примљени доброчинствима; а ) и продужење милоети и неускраћење помоћи.