Српски сион

С тр . 398. „СРПСКИ СИОН." В р . 25

6, а највише 12 чланова, које бира црквена скупштнна и ван средине своје на шест година дана; у обзиру писмености и сродства вреде одређења §-а 59. овог устава. Осим тога су у онштинама, где је самоједап иарох иједан учитељ, ови по својем звању чланови школског одбора. У општинама нак, где има више пароха и учитеља, бирају свештеници између себе једнога пароха, а учитељски збор једног учитеља за члана школског одбора на шест година дана. Управитељи источно-православних српских народних, средњих и виших школа у месту, чланови су школског одбора по својем звању. § 12, Предс-едник је школском одбору председник црквене скупштине, потпредседника бира одбор из своје средине, а перовођу и ван средине своје; али може зато изабрати и перовођу црквене скунштине и црквеног одбора. § 73. У делокруг школском одбору спада: 1.) Старање о школској деци и настави њиховој, и ио томе ионисује с паросима и учитељима сву српску источно православну децу у општини, која су ио годинама обвезана, да походе забавиште, чувариште или народну школу, а тако исто и шегрте и слушчад и стара се, да уредно долазе на свакидању и повторну наставу; настојава, да сва деца имају иотребне школске књиге и оирему; нрегледа забавишта, чуваришта, народне и више девојачке школе иреко својег иоверенства сваког месеца; ирисутан је испитима и изашиље своје чланове, да буду на испитима у оним другим јавним и приватним заводима у месту, у којима има источно-православне српске деце. 2.) Старање о учитељима, учитељицама, забавиљама и чувариљама и по томе надзирава, да исти врше све прописане им дужности у школи, забавишту, чуваришту и у цркви и ван ових; потиомаже их у вршењу тих дужности њихових; стара се, да им се уредно потиуно и на време издају плате и пристојбе; спрема све, што је иужно за избор учитеља, учитељица, забавиље и чувариље и препоручује изборној скупштини најспособније стеченике ради избора. 3.) Старање о школама, за школски намештај, за учила, библиотеку и школски врт; одређује школарину у вишој девојачкој школи, ако ту издржава црквена општина; чини предлог црквеиој скупштини ради зидања и оправка школских зграда и ради закључења школског приреза и подноси црквеном одбору прорачун свих школских иотреба. § 74. Школски одбор бира у оним општинама, где има два или више учитеља источноиравославних српских народник школа једнога од ових за школског управитеља, који уиравља свима унутрашњим одношајима општинских народних школа и забавишта и води непосредно стручни педагошко-дидактички надзор над њима. Избор општинског школског управптеља под-

носи се епархијском школском одбору на одобрење. У општинама, где има еамоједан учитељ, ту врши дужности школског управитеља сам школски одбор § 75. Школски одбор иодноси црквеној скунштини и епархијском школском одбору на крају сваке школске године извештај о својем раду. \ § 76. Одредбе о држању седница, донашању одлука, вођењу записника и одговорности чланова одборских, што су садржане у §§ 63. до 69. овога устава, вреде н за школски одбор с тим додатком, да је истом надлежна власт епархијски школски одбор, односно митронолијски школски савет. В. ПАРОХИЈСКО СВЕШТЕНСТВО а.) Уређење иарохијског свештенства и парохија. § 77. Парохијско свештенство сачињавају иротопресвитери, пароси, парохијски помоћници, протопресвитерски номоћници, лични номоћници и ђакони. § 78. Парох Је свештено лице, које је стално намештено ради вршења душестаратељства у оисегу једне парохије. § 79. Парохија је скуп верних источно-православие вероисповести, који су у оисегу једне цркве, а у духовном подручју једног пароха. § 80. У свакој источно православној српској црквеној општини по правилу мора ностојати једна иарохија. Ако једна нарохија обухвата више места, одређује еиархијска конзисторија но саслушању црквене скупштине, где ће бити седиште нарохово. § 81. Код једне парохијске цркве има бити само једна парохија. Где у једној црквеној општини има више цркава, може код сваке бити парохија, ако општина жели и у стању је, да ио уредби о дотацији парохијског свештенства издржава толико иароха, колико је у њој цркава, иначе се те цркве своде на Филијале, о чему одлучује еиархијска конзисторија односно митропоиијски духовни савет. §. 82. Оним паросима, који се налазе на већим и пространијим нарохијама, те услед тога не могу сами тачно извршивати дужности душестаратељске, додаје се потребан број парохијских иомоћника. За основ размеру, колико може бити такових парохпјских помоћника у једној парохији, односно код једне парохијске цркве, служиће: 1.) број источно православних душа и то тако, да онде, где .је преко 2000—3000 душа, може, а где је 3000-4000 душа, има се придодати један; где је 4000 - 5000 душа, може, а где је 5000—6000 душа, има се придодати два; где је 6000 — 7000 душа, може, а где је 7000 до 8000 има се придодати три; где је 8000—1000 душа може се, а где је преко 10000 душа има се придодати четири парохијска помоћника;