Српски сион

С тр . 400.

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 25.

дидата, течај и успех гласања са тачним означењем онога, који је изабран. Обадва примерка тога записника имају се одмах у истој седниди сачинити и прочитати, те их за тим црквени одбор и епархијски изасланик потписују. Један примерак тога записника остаје код црквене ошптине, а други примерак иодноси изборни продседник неодложно епархијској конзисторији заједно са сво.јим извештајем. § 94. Приговори против избора могу ,се у року од 8 дана рачунајући од дана избора поднети епархијској конзисторији. По истеку тога рока не могу се приговори у обзир узети. § 95. Епархијска конзисторија узима у првој редовној седници својој изборни чин, и случајне приговоре у раснраву, па ако пронађе, да је избор уредно текао, потврђује онога, који је изабран. Ако се пак епархијска конзисторија из изборнога записника или из поднесених приговора увери, да је избор неправилно текао, да су злоупотребе чињене, то ће тај избор уништити и други нов наредити, којом приликом може нотпуно искључити па и дисциплинарној истрази и казни подврћи оног кандидата, који је при избору какве злоупотребе чинио. Ако је пак злоупотребу учинио који бирач, може епархијска конзисторија и њему одузети право бирања за случај новога избора. §- 96. Оне парохе и парохијске помоћнике, који најмање половину плате своје стално нримају из јерархијског Фонда, даље администраторе парохија, нротопресвитерске и личне помоћнике поставља епархијска конзисторија услед по нропису §-а 90. овог устава расписанога стечаја или без стечаја. в) Стечајни исиит за иароха. § 97. Парох може бити само онај, који је пред надлежним испитним поверенством успешно положио стечајни испит, што је за пароха прописан. Од полагања стечајног исиита за пароха слободни су само редовни про®есори богословије, ако су најмање пет година службовали. § 98. Ради нолагања стечајних испита за пароха постоји у свакој еиархији једно испитно иоверенство. У ово новеренство бира епархијска конзисторија два свештена члана, а еиархијски уиравни и епархијски школски одбор сваки за се по једног свештеног и по једног световног члана из своје средине и за време свога трајања. Председник је епископ дијецезан, односно његов местозаступник. Сваком испиту присутни су осим председника још најмање три члана и то од сваке епархијске власти бар по један. § 99. Стечајном испиту за пароха припуштају се само они свештеници, који су као парохијски администратори, парохијски, нротопресвитерски и лични помоћници, ђакони и као вероучитељи најмање једну годину дана службовали.

§ 100. Стечајни иснити држе се редовно двапут у години, и то у месецу мају и октобру у седишту епархијскога епископа. Молбенице ради припуштања стечајном пспиту подносе се епископу односпо његову местозаступнику као председнику испитнога новеренетва, и имају им се приложити оригинална сведочанства о свршеним нретходним и богословским наукама, о деловању у душестаратељским или вероучитељским дужностима и о религиозно-моралном владању. § 101. Стечајни испит за пароха полаже се усмено и писмено. Усмени испит иолаже се из ових предмета: пастирске, литургике, катихетике, иравила и обреда црквених. проповедања, црквеног права и иознавања државних закона, као и закона, уредаба и наредаба црквених и народно црквених власти, што се на парохијско звање односе. Писмени испит састоји се из састављања проповеди, званичпих извештаја и иснрава, из тачног вођења матрикуларних и других прописаних записника. Писмене задаће израђују се у присуству и иод строгим надзором једкога члана исиитног иоверенства. Кандидати се могу нри иисменом испиту иоелужити само св. писмом, кормчијом, државним законима и народно-црквеним автономним уредбама. При стечајном испиту за пароха има се нарочито исказати, да ирипуштени кандидати знају не само теоретично, него ноглавито практично све оно, што им је потребно за вођење и отправљање парохијског звања. § 102. По свршеном испиту издају се дотичним кандидатима сведочанства о положеном исииту. Ко једном положи стечајни испит, не мора се ИСТОМ ВИШе ПОДВргавати. (Наставиће се.)

НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Г 0 В 0 Р дра Нике Максимовића на бнралишту у Суботици. Пошшована господо и бра~Ко! Пре свега хвала вам на вашем поверењу, које ја сматрам не само као признање мога јавнога рада него и као дужност, да и даље послужим своме народу. У данашњим околностима значи овај избор вољу народа, да коначно уредимо нашу аутономију, и велику одговорност, ако би се и опет вратили са сабора несвршена иосла.