Српски сион

С тр . 450.

„СРПСКИ СИОН."

К р . 28

су страсти окови душе, ко.ји пријече, да свијетло истине и вјечне иравде допре до човјечјега ума и срца. Многоиоштовани госп. извјештач верификацијонога одбора Др. Божески упире једино своје разлоге за уништење нашега избора о изборни записник, у коме стоји црно на бијелу писано, да је 20 изборника захтијевало тајно гласање на основу §. 29. изборнога реда, а већина не приставши на овај законом ујемчени иостулат огријешила се о чистоћу изборнога реда, што са формалне стране чини таков пзбор ништетнијем. Јест, славни саборе! Изборни записник је ваистину огледало изборнога чина Кад је стављен приједлог по Дану Бањанпну о тајном гласању са листићима, устали су ненисмени изборници-сељаци, говорећи, да они не ће да буду слијепи код очију, већ да ће они гласати јавно, а писмењаци нека гласају тајно. Пошто у изборном реду није обзиром на тајно гласање за неписмене изборнике предвиђено, како и којим начином да они врше своје изборно право, а да не буду јонклергије са подметањем листића са буд' које стране обманути као што је то искуством и утврђено, ставио је изборник парох г. Андрија Зобеница нредлог, нека се овде јавно гласа. На овај предлог пристала је и једна и друга нартаја, гласовавши јавно, што бјелодано и изборна листина доказује. Ја као лајик не могу залазити анатомскијем ножем у нравне танчипе овога питања, али мислим по здравом разуму и иравди Божијој, на којој је и иравна знаност засновала своје засаде, да би заиста био атентат на здрави разум, нстину и правичност, кад би се израз слободне воље изборника, деклариран без притиска јавнијем гласањем, уништио зато, што изборни ред у том смислу и смијеру нема јаснијех онредијељења, као што их садржи §. 16. алинеја П. и Ш. саборске уредбе, потврђене превишњијем рескриптом од г. 1868. за неписмене бираче, који бирају црквене скупштиваре. Наши изборници из 7 парохија, наиме: Косгињ, Кленовац, Шкаре, Дабар, Сењ, Швица и Оточац гласоваху слободно по својој савјести као један човјек за мога пријатељ,а пречаснога г. проту Машића и моју маленкост, изузев нредлагача за тајно гласање Дану БањанинаШкаранина. Изборници друге 4 парохије, наиме Врховине Горње и Доње, Дољани и Брлог гласаху за иротукандидате г. нароха Петровића и врховскога начелника Делића. Једино су се изборници парохије Залужничке расиоловили. Један дио, који потпада под политичну онћину Врховску гласао је за свога. начелника од 5 гласова, а други дио, који спада политичној онћини Шкаре, гласао је за нас су 6 гласова. Ово расиоређење гласова односно парохија бијелодано показује, да није могао бити резултат избора други, него што је овај, ускос живе агитације с противне стране, обилазећи села нашијех присташа, с разлога, што наши изборници не имађаху никаковијех обвеза напрам становитијем лицима. Ја се у опште чудим, да је иротив овога избора и уложен иротест, кад се сав изборни одбор састојао из иристаша противне странке, који је потписавши изборни записник након обављена избора прогласио нас двојицу изабранијем посланицима, а противна странка (њихова) иримила је исход избора мирно и без приговора. Или мене високи сабор верификовао или не, мени је највећом утјехом повјерење и љубав народна, ти најљепши дари под небом, драгоцијенији од алем-камена и сунчанога трака. А та љубав и повјерење нотјече отуда, што моји изборници непосредно мотре и прате моје скромно а несебично и патријотско деловање. Прпје него докрајчим, напомињем, да се чини, да верификација у државнијем парламентима носи на себи више обиљежје партајизма, неге нравде, истине и патријотизма. Боже сахрани, да би то претпостављао код овога нашега представништва, у које је љубав и повјерење народно онравило свијетле и прокушане умове, пожртвовне и жарке родољубе, који без разлике сви желе срећу и напредак овоме српскоме народу, а спремни су да као зеницу ока чувају и бране крвљу нашијех_витешкијех праотаца искупљене тековине народноцрквенога бића. Ја не молим. него апелујем на славни сабор, да према изложенијем чињеницама обзиром на правду и правичност изволи верификовати избор мога пошт. иријатеља г. проте Машића и мој, јер је чисти излијев слободне воље, изјављене јавнијем гласањем изборника Оточкога изборнога среза.