Српски сион

С тр . 442.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 28.

У низу брига, које као иоглавица овомитрополијске српске иравославне цркве имађах и имам без престанка да бринем, као најтежа се указује брига и размишљаље о том, како би ваљало најбоље да уредимо сеоју народно-црквену авшономију без повреде права: јерархије и народа, а уз очување права прејасне Круне; а све да буде у корист цркве, школе и просветних наших одношаја с једне, а миле нам отаџбине с друге стране. Питао сам се и питам, да ли у нас има услова за то ? Какви узроци спречавају такво уређење ? А кад сам у мислима прегледао толике безуспешне покушаје, са тешким уздахом сам се питао: да ли нам је у опште су^ено, да једном доЈјемо до таквога уређења? У тој мучној бризи, размишљању и питању долазио сам и долазим пре свега увек на једну појаву, симптому и скоро да кажем, систему, и то ову. Кад год је време састанку нар. цркв. сабора, ту је одмах напоредо и отише позната узрујаносш , изазвана и подстакнута на разне па и недозвољене начине. Избори се спремају и обављају ненадмашном жестином: у мисли и намери, да се заштити опстанак (како се каже) угроженом праву, забораве се и одбаце се том приликом сви обзири, агитација без контроле отме мах, изазива се и гаји увек нека зебња, шта ће донети саборски састанак — ров! е^иНет зес1е1; аћ'а сига грозничаво расправљање прекрили цело изборно поље и — избори се обаве. А кад тако изгледа изборна борба и кад се таква предигра збива пред састанак сабора, нек ми је дозвољено одмах и отворено изјавити, да моја брига о уређењу народноцрквене автономије не губи ништа од тежине своје, него је шта више још мучнија. Јер нека свако по души пресуди, да ли се тако може с успехом истраживати и наћи истина? Да ли се тим путем може доћи к оном циљу, којем теже овопредеона српска православна црква, јерархија и народ? Да ли ће наша црква са јерархијом и народом доћи до жељенога обезбе^ења и уређења народно-црквене автономије, до мирнога заклона и пристаништа, кад раду и покушајима за рад око тога уређења, кад жестоко, кад жешће, али увек ирешходи грозничава предигра узбурканих страсти?! Моје је уверење, славни саборе, да не може доћи. Не може, а то је јасно, што узрујаност у опште, а овако голема још силније, потискује и поништава хладни разбор. У такој узрујаности је довољна ситница, без обзира бачена речица, да самој ствари, која хоће да се заштити, грдно шкоди. Довољна је речица, па да се створи најдубље неповерење, најљуће непријатељство, па чак и најжешћа мржња! А та појава је код овога велеважнога задатка и његова решавања, славни саборе, кобна појава и права несрећа за саму ствар. Несрећа је, јер без правих, основаних разлога посејано и заметнуто неповерење, семе непријатељства и мржње, уништава све покушаје, па чак и наду саму, да се дође к истакнутом циљу. Други узрок, који потпомаже нашу коб састоји се у том, што изабрани нар. цркв. заступници и у опште чланови сабора, стојећи под свежим утиском изборне грозничавости и узбуђења, једва могу за кратког трајања седница саборских доћи у положај, да своју задаћу узму у расправу са оном хладноћом, објективношћу и опрезношћу, која се изискује еминентно код решавања овако многостране тешке задаће, Под утиском те грозничавости и узбу^ености изгубе и најумнији и најобјективнији чланови нашега народа и сабора потребну мирноћу. А то је природно. Али је онда и то природно, што сабори долазе и пролазе, а успеха се не показује. Није ми намера, славни Саборе, да у кратком својем говору изре|ам све, што служи као извор и узрок горе додирнутој, опште познатој узрујаности, а по том неповерењу и непријатељству. Довољно ће ми бити истаћи наглашена два главна узрока, који у изборној борби, у јавној дискуеији и при самом решавању главне задаће одвајају у свему изме^у осталих узрока. Као први узрок се истиче јерархија.