Српски сион

С тр . 446.

"СРПСКИ СИОН."

Б р . 28

ће. Па хоће ли се изабраници народни ставити у службу заваде, борбе и штећења матере цркве и народно-црквене автономије? Уверен сам, да не ће. Као добра браћа треба да тежимо за добрим, па ћемо га и постићи. А добро, које постигнемо, уверен сам, не ће нам се ни с које сшране уписивати у зло, него ће се са сваке стране предусрести са симпатијама и одобравањем! Славни Саборе! Ми треба да се покажемо захвалним и оданим синовима наше свете цркве и нашега српскога народа, а не мање и ТБегова царског и апостолскога краљевскога Величанства, који као добар и нежан отац бдије над нашом црквом и народом, То ћемо тако учинити, ако од себе одбацимо сваку сумњу и међусобно нетверење, иа искрено отворимо срца своја и мисли своје и покушамо, да исказане мисли и жеље заједнички пречистимо, заједнички одаберемо, у овима се сложимо и на крају рада покажемо, да смо сачинили дело угодно нашој светој цркви, пробитачно нашем српском православном народу — дело лепо и велико, а којег не могоше произвести претходници наши, не могоше, јер не нађоше, што ми нађосмо: заједничку озбиљну вољу, искрено поверење између јерархије и народа и онај главни моменат: братски споразум. . . Дело, које ће бити трајно, аеге регепшиз; а поврх свега још и дело, које ће наћи и превишње благовољење и одобрење у Његова царскога и апост. краљевског Величанства, нашега премилостивога краља и господара Франца Јосифа првога! , . То је моја, а без сумње и жеља свих вас. Па зато нека Господ Бог Овемогући послуша сложни глас наш и нека благослови рад наш. С тим мислима и уверењем приступимо к' раду, а добар успех изостати неће. Дај, Боже, да тај успех обвесели душе наших славних предака у рајским висинама и да буде на векове сталан извор нашој народно-црквеној автономној слободи! Ја завршујем: Од мудрости и родољубља славнога сабора зависи ће судбина наше народноцрквене автономије. —

Отварање Св. Архијерејеког Синода. У прошлу среду 2. (14 ] јула о. г. свечано је отворен у престолној дворани патријарашког двора Св. Архијерејски Синод. У 11 сахати, пре подче, ушао је у дворану, снремљену за седнице св. Синода, Његова Свотост, патријарх сриски Георгије и високопреосвештена господа ечископи, а за њима народно-црквени и патријарашки секретар г. Др. Лава Секулић. При улазу Његове Светости и високопреосвеиЈтених епископа клицала је многобројна, нублика : Живели ! Високонреосвештени еипскопи: господин Герман ОиачиИ и господин Гаврил Змејановић, по прописима церемонија-ла, одоше одмах у стан преузвишеног краљевског Повереника и допратише Га у синодалну дворану, на улазу које дочекаше Његову Преузвишеност Његова Светост , и високопреосвештени енископи:

господин Мирон НиколиЕ и го.сиодин Михаило ГрујиИ. Преузвишени краљ. Повзреник господин барон Федор НиколиЛ од Рудње дочекан је са, усклицима: Живео ! Ступивши на узвишено место под красним балдахином окруженим са ликовима Њихових Величанстава, Преузвишени краљевски Новереник изговорио је ове речи, под калпаком: Свети Митроиолите-Пашријарше! Преосвештена Госиодо Еиискоии Дијецезани! Његово Царско и апостолско краљевско Величанство, иајмилостивији Господар и апостолски Краљ, благоизволио је иревишњим решењем својим од 11. (23.) јуна 1897., даиим у Бечу, најмилостивије дозволити, да српски Епиекопски Синод напоредо са народно-црквеним сабором може