Српски сион

Б р . 29

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 471.

По што је Бзегова Преузвигаеност Господин кр. Повереник у саборској седници од 5. (17.) о. м. изјавио захтев, „да се пре свега, запостављајући сваки други предмет — састави једноставна српска народно-црквена организација", и да то има бити баш онај „једноставни устав, што га је израдио саборски одбор"; по што је даље у Истој седници сабора ставио и тај захтев, да му се „путем председништва писмено саопшти дневнн ред деловаша" што га сабор буде установио, по што се та изјава ЈБегове Преузвишености госп. кр. Повереника очевидно коси са одредбом § 8. саборског устројства потврђеног највишим решењем од 14. маја 1875. „по коме кр. Повереник не утиче у расправу саборску и донашање закључака, нити може пречити закониту радшу његову; по што даље по §. 10 истога саборског устројства сам сабор одређује свој дневни ред, те по томе не може никако допустити, да му кр. Повереник тај ред цензурира, а још мање прописује. по што сабор има сам да просуди, да ли је целисходно, да се гради једна једноставна уредба у којој ће бити садржана цела организација наше народно-црквене автономије, или ће и даље остати на томе становишту, да гради засебне уредбе за сваку поједину установу, као што су и досадањи наши народно-црквени сабори чинили; а то се не противи ни јасним речима превишњега кр. решења од 20. маја 1897., у коме се изрично наводи „да сабор има узети у расправу у првом реду предлоге , који се односе на коначно установљење народно-црквеног устројства," дакле се не захтева изрично, да то мора бити једна једноставиа уредба; и по што се наиослетку сабору не може одузети могућност, да пре свога законодавнога рада узме у расираву оне многобројне предмете административне природе, који се још од год. 1879. нагомилали, и који се без велика уштрба по цео наш народно-црквени автономни живот већ не могу дуже одлагати;

шо сабор овај закључује: I да се не може одазвати жељи Његове Преузвишености госп. кр. Повереника, да пре свега и запостављајући сваки други предмет, па прво место стави на дневнгт ред предлог саборског одбора за један једноставни устав, као и да му саопшти дневни ред свог деловања; јер се не може одрећи свога права, које му саборско устројство даје, да сабор сам одређује свој дневни ред, самостално; те стојећи на овом једином законском становишту, сабор установљује свој дневни ред овако као што сљедује: I. Предмети админиетративни 1.) Избор саборског одбора. 2.) Извештај саборског одбора о раду му у 1892., 1898., 1894., 1895., 1896 , и 1897. години. 3.) Представке школскога савета ради дозволе 10.000 до 12.000 фор. субвенције за школе чији учитељи немају минималне плате од годишњих 300 фор. 4.) Извештај саборског одбора о купопродаји 29 341 / 1600 јутара земље манастира Беочина, где се вади цементо (каја). С тим у свези извештај саборског одбора о оптерећењу и продаји неких непокретности манастира Беочина у износу од 4 672 ' 1600 јутра б 1076 / 1600 јут. земље. 5.) Извештај школског савета и допис госп. кр. уг. мининистра богочасти и јавне наставе бр. 21867/897 у предмету реактивирања §. 25. IV превишњег кр. рес крипта од 10. августа 1868 г. (рекурси на владу против одлука школског савета.) 6.) Извештај саборског одбора о потраживању професора новосадске гимназије у износу од 30288 фор 21 новч. као накнаду непримљених повишица за време од 1. јануара 1875. до 31 децембра 1889, заједно са списима и министарским решењем, којим се та свота досуђује. I Одлука Његовог Величанства и одлука I министра богочасти у тој ствари. 7.) Представка школског савета за оснивање интерната код српских учитељских мушких школа у Сомбору и Пакрацу.