Српски сион

С тр . 464.

"СРПСКИ СИОН."

Б р . 29.

нацрте и то најпре нацрт одборске већине, а онда мањине. Др. Михаило Полит-ДесаичиИ: Високи саборе! Изволели сте саслушати нацрт адресе већине адреског одбора. Према садржини те адресе ја могу бити кратак и бићу врло кратак. Већина одбора за адресу држала се закључка овог сабора, да се има иоднети чиста адреса лојалности. Такове врсте адресе не могу бити оно, што су адресе на држанним и земаљским саборима, јер не предстоји никаква престолна беседа, која уједно садржава програм дотичне владе и на који ваља адресом на круну одговорити. На народно-црквеном сабору то нити је могуће нити целисходно. Но кад сам казао, да се већина одбора за адресу држала строго упутства, да састави адресу чисте лојалности, не могу прећутати, да је читав одбор за адресу био сагласан у том, да овај сабор има много тегоба да изнесе и да их мора изнети, само се у томе разликовала већина од мањине, да је већина била тога мњења, да те тегобе ваља, изнети на овом месту и у своје доба. И из оних поднесака, које је изволела Његова Оветост као председник изнети пред сабор, могли сте видети, да и ти поднесци пружају велики материјал за тегобе ради повреде наше народно-црквене автономије. 0 свима тегобама ваља да овај сабор расправља и закључке донесе но већина одбора за адресу држала је, да томе није место у адреси, јер онда наша адреса не би била адреса лојалности већ граваминална адреса, што би стајало у онреци са упутетвом, које је адрески одбор добио. Но и у тој адреси лојалности рекло се оно, што нас је тиштало, и да се нашао узвишен фактор у државном животу, који је као чувар закона омогућио, да се овај народно-црквени сабор састане и да наше народно-црквене ствари у правилан, законити колосек дођу. Захвалило се узвишеном владару, што је и ирема разним струјама у државном животу наше отаџбине омогућио састанак овог сабора. То је главна садржина наше адресе и према тој садржини не би требало, да она буде нредмет дебате, а још мање да се води расирава о адреси већине и мањине адреског одбора. Преиоручујем нацрт већине адреског одбора. Др. Миша МшајловиК, као референт мањмне адреског одбора, хоће, с обзиром на важност овога чина, да буде што краћи. Истина !

је цела, да је и у адреском одбору и у самој странци исказано, да има врло много гравамина, но да их можемо расправити касније, ако нам се даде прилика. Адреса мањине садржи много тегоба, које нас тиигге, док је у адреси већине исказана само једна. Што се тиче родољубивог духа' нема између ове две адресе разлике. Оне се разликују само с тактичног гледишта. Мањина је за то хтела да у адреси буду напоменуте наше тегобе, да се не би ова згодна, прилика пропустила, а да их не искажемо. Наномиње, да се не може определити тачна демаркациона линија између адресе лојалности и граваминалне адресе. Ту је само градуелна разлика, т. ј. да ли има више или мање тегоба наведено. Његово је уверење, да је и нацрт адресе мањине само адреса лојалности: он сматра за свету дужпост сабора., да рефлектира на све наше тегобе и да управо не сме то баш овом приликом да прећути Поданичка дужност и верност захтева од нас, да краљу, као оцу своме, искрено рекнемо, какве нам се неправде учиниле и шта нас тишти. Да смо ми лојални, то сведоче наше привилегије, у ко.јима су признате наиге заслуге и наша непоколебива верност према прејасној круни и домовини. Па и сам барон Банфи, који нам, жали Боже, баш није наклоњен, признао је у угарском сабору, да лојалност сриског народа стоји изван сваке сумње. Проливена крв наших предака најбољи је доказ наше истинске лојалности. Но после изјаве барона Банфија у угарском сабору на стављену интерпелацију, нарочито не можемо пропустити ову прилику, а да не споменемо краљу, шга нас тишти. Еао најглавније тегобе, које треба краљу да са_општимо, јесу ове: Пречило нам се, уз прко.с позитивном наређењу закона, да се сабор редовно састаје, а ми нисмо заслужили, да се тако с нама поступа. Говори о увађању црквено-политичких рефорама, којима је повређена наша црква и црквена јурисдикција, подсећа на скорашње октројисање 25. §. IV. одсека, одбија обеду као да ми нисмо хтели уредити своју автономију и осуђује барона Банфија, који би хтео да уведе деклараторију, најзад изјављује: да се носле свега тога ми не можемо упуштати у расправљање једноставног статута, док нам се не даду с меродавног места гаранције. Тоило нрепоручује адресу мањине. | Др. Ника МаксгшовиЛ. Пошто овде предлеже