Српски сион

Број 29.

,СРПСКИ СИОН."

два нацрта адресе, у кратко ћу обележити начелно убеђење своје. И у једној и у другој адреси се изражава неиоколебива верност Њ. Величанству, и не .еамо овде, него ни у целом Срнству неаа ни једног, који није ту верност и речима и делом осведочио. Тај део у обе адресе са одушевљењем примам. Но између обе адресе има велике разлике. Адреса већине је чисто израз лојалности и против ње немам никаквога приговора. И у њој је додирнут један гравамен, али у тако завијеној форми, да се једва и примећује. Али адреса мањине је граваминална. Да у нашем народно-нркве ном животу има тегоба, ко.је се никако не смеју црећутати, о томе смо сви уверени, а за то има небројено доказа и у самим законима, наишм уредбама, октројкама и клаузулама. Има случајева, у којима је влада очито погазила те уредбе и самовољно прелазила у сферу наше народно-црквене автономије и ирисвојила себи право расиолагања у наточ уредбама. Октројкама наћи ћемо лека у нашем организаторном раду, па баш за то што адреса мањине унапред, сувише прерано баца сенку на наш рад, не могу бити за њу. 0 граваминама ћемо онда говорити, кад буду овде изнесена. Што се тиче самовоље владине према нашој автономији, и о том ће бити овде разговора, кад се буде расправљао извештај о раду Саборског Одбора, јер су оне садржане у томе извештају, а и сваки посланик има права да их изнесе и о њима овде говори, те тражи њихово санирање. Потп)?но се слажем са својнм пошт. пријатељем дром Политом, да је поднашање граваминалне адресе за сад прерано, и да није сад прилика за већање о том. Изјављујем, да са своје стране примам адресу одборске већине. Његова Сввшосш упозорава на то, да је у предлогу дра Вучетића за изашиљање адреског одбора нарочито наглашено, да овај има израдити адресу хомагијалне верности према Његову Величанству, и то је Сабор усвојио. Нрема томе одбор није упућен, да у адресу меће и гравамина. Адреса већине је састављена према упутству Сабора, које је дато адреском одбору. И он признаје да има гравамина, и он их је у свом говору, и ако не таксативно, али у опште споменуо; али не треба их сада ређати у адреси. Мањина не треба да се нађе увређена, ако каже, да њена адреса није унра-

С тр . 465.

во адреса, него представка тегоба. Држи, да, иошто није нико више пријављен да говори, ваља да се једногласно прими адреса већине, јер једногласно усвојена адреса имаће и више утиска на највишем месту. (Гласови: гако је, нека, се гласа). Гласа се. За адресу већпне гласало је 47 а против ове гласало је 17 гласова. Његова Свешосш Пошто је за нацрт адресе већине одборске гласало 47 а против ње 17 то проглашујем нацрт адресе одборске већине примљеним. Његова Свешосш иредлаже депутацију, која ће ићи по Његову Преузвишеност краљевског Повереника. У депутацију су но том иредлогу изабрани : виспреосв. епискон Мирон, прота Борота, Петар Велебит, потпредседник барон Живковић, др. Михајло Полит-Десанчић, др. Миша Михајловић, др. Владимир Чобанић и др. Бранислав Станојевић. После кратког времена улази кр. повереник, дочекан ускликом „живео краљ" и „живео"! Његова Свешосш је управио на кр. Повереника овај говор.: Ваша Лреузвишеносши! Кр. Поверениче! ЗаступниЦи верно-оданог народа српског, сакупљени у редовни састанак народно-црквеног Сабора, следујући лојалном примеру својих славних предака и пре^ашњих Сабора наших, чувством особите благодарности во^ених, закључише у седници својој, дана 3. (15.) јула држаној, једнодушно, да се свечани израз даде сврху хомагијалне верности, и неограничене поданичке оданости према освећеној особи ГБегова Царског и Краљевског Апостолског Величанства, најмилостивијег, Господара и Краља нашег Франца Јосифа I., па и према целом прејасном владајућем Дому ГБеговом, и да се закључак тај, вечнога спомена ради, у саборски записник стави, са изјавом најтоплије благодарности, што нам је по очинској љубави и доброти Снојој. после толиког очекивања и ишчекивања нашег, састанак овај народно-црквеног Сабора нашег, најмилостивије дозволити благоизволело. Изјављујући ово по жељи и налогу