Српски сион

С тр . 466.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 29

славног Сабора Преузвишености Вашој, част ми је у једно замолити Вас, да благоизволите ову изјаву хомагијалне верности и непоколебиме поданичке оданости, на подножје престола Његова Величанства, својим путем и начином доброхотно положити. На завршетку говора предаје Његова Светост кр. Поверенику адресу народно-црквеног Сабора на Његово Величанство. Кр. Повереник барон Федор НиколиЛ од Рудне чита стојећи, на мађарском језику, овај говор: Пошшовани Саборе! У нме 1Бегова царског и апостолског краљевског Величанства, нашег најмилостивијег Господара и апостолског Краља, радо примам изјаву лојалности српског народно-црквенога сабора и сматраћу за своју најстрожију дужност, да је поднесем на постоље превишњег престола. Напрема истој могу да Вас уверим о непромен>еној и сталној милости превишњега Господара и краља нашега. По том. седнувши, рекао је кр. Повереник на српском језику ово: Пошшована Гостдо!. • Вашем се позиву тим радије одазвах, јер хоћу да будем тумач оних најмилостивијих намера Нзегова Величанства нашег љубљеног Господара и апостолског Краља, ради којих је Шегово Величанство благоизволело дозволити да се овај српско народно-црквени сабор сазове. Позната је околност, да српски народно-црквени и школски послови на жалост, — јошт једнако нису уређенп у таквом облику, да би сте могли мирно уживати автономију свете православне цркве и слободе ваше. С тога је превишња и јасно изречена жеља Шегова Величанствз, — а та је жеља по нас, верне и покорне подајнике Му заповест, — да се пре свега, и заиосшављајуЛи сваки други иредмеш. опетујем, ире свега, и заиосшављојуТм сваки други иредмеш, а на основу IX законског чланка од године 1868., дакле на начин који је уставом државе не само допуштен, но и прописан, саставиједноставна српско народно-цркве-

на организација, јер баш је шо велика незгода за српску народну цркву и школу, да нема једноставне организације и да се управља засебним, — и често непотпуним уредбама, — међу којима не постоји органичка веза и снстематичка постепеност, и из којих је уредаба, не само тешко, но скоро и немогуће стећи јасан појам, о правима српске народне православне цркве у домовини нашој. Ишчекујем, дакле, од вас, штована господо, саборски иосланици, — које је поверење народа послало на ово место, да ћете сматрати за своју свету дужност, да према Јасно израженој жељи Његова Величанства, —- одмах и пре свега започнете претресање једноставног устава, што га је израдио саборски одбор, — те да и тиме дате израза својој благодарности према очинском старању, којим је ВВегово Величанство, као увек, тако и овом приликом усрећити благоизволело свој верни и одани му народ српски. Немогуће је, да овај понован најмилостивији знак превишњег очинског старања не пробуди у души сваког поданика Србина осећај благодарности, — и зато јесам уверен, да ћете и ви поштована господо, — по хладнокрвном, промишљеном и родољубивим осећањем проникнутом расправљању, пронаћи такво решење ове ствари, — које ће, — одговарајући тежњама превишњег нам Господара и апостолског краља, — зајемчити напредак и благостање српској народној православној цркви, као и автономију њезину. Што се пак мене тиче, будите уверени, штовани саборски посланици, да ћу вас, од моје стране, искреношћу и непристраношћу потпомагати у раду вам, управљеном на благостање православне нам цркве и отаџбине нам миле, и надам се из дубине душе своје, да ћете при своме раду пред очима имати, — законе земаљске и сретну будућност наше православне српске цркве. То нека би Бог дао! А сада вас молим, да самном заједно дадете израза топлом и искреном осећају срдаца наших, узвикнувши: Његово царско и апостолско краљевско Величанство, наш премилостиви Го-