Српски сион
С тр . 482.
„СРПСКИ СИОН."
Б р . 30
решавано. Према томе приговор г, заетупника је неуместан. Перовођа Лаза ОбреновиЛ. У записник улази оно, што Сабор закључи. Перовође нису стенографи и не воде дневник. Цредлози се морају писмено ноднети, ако се хоће да уђу у записник. 0 предлогу г. Радивојевића није било ни закључка. У осталом ако немате поверења у нама готови смо устунити места другим перовођама (Гласови: То не ћемо.) Записник се оверовљује. Његова Свешосш одређује за вођење записника јереја Јована Јовановића, а за бележење говорника јереја Младена Јосића. Његова Свешосш. Саопштава, да је извештај одбора за дневни ред штампан и иосланидима иодељен, а на Сабор да су стигли ови поднесци : 1., Представка „добротворне задруге загребачких Српкиња" на високн српско-ирав. сабор у погледу оснпвања срп. женског нижег лицеја у Загребу. 2., Молба Нике Ђ. Грујића из Мола у Вачкој да би високи Сабор одредио, да покојне уд. Ленке Ајдуковићке учитељке укинуту жировину, издају њеној малолетној спрочади. (Подноси Мата Косовац.) 3., Архијерејски Синод препоручује сабору молбу богословског училишта да се дотација за богословску библиотеку од 300 фор. на 500—600 фор. новиси. 4., Архијерејеки Синод препоручује молбу ирофесора богословије, да се истима место десетогодишње, петогодишња повишица од 200 фор. издаје и у прорачун стави. 5., Вирачи срп. ирав. црквене онштине у Госпићу моле, да вис. Сабор благоизволи тумачпти наређење §. 13. I. Б. највишег рескрипта „тако и опредијељен кључ приреза од 20 новчића по ралу обдржава" у свези са § 7. П. А. § 13. П. Б. највпшег рескриита према унутра наведенијем разлозима. 0., Изборннцп госпићког среза моле, да благоизволи сл. Сабор одредити, да се што пре реши питање о опскрби личког протопрезвитера, који је због старости иостао немоћан за рад, и да се иопуни то место са седиштем у Метку. 7., Бирачп госпићког среза моле високи срп. нар. Сабор, да благоизволи сам или преко саборског одбора позвати Високодостојну Еп. Конзисторију горњокарловачку, да према јасном слову § 54. II. Г. највишег решкрипта од 10. августа 1868. иопунп упражњена места пароха, у овим крајевима, па и у целој дијецези. Ови су предмети упућени петицијоном одбору.
Др. М. МиладиновиИ хоће да говори на § 23. пословника, али, кад је чуо, да се на пословник може говорити само за време расправе, одустаје од речи и задржава себи право да после говори. Др. Бр. СшанојевиЛ уз подужи говор ставља ову интерпелацију; 1.) Да ли је Његовој Светости познато, да је Господин Епископ Вршачки пре избора за овај сабор разаслао циркулар подручном свештенству и у њему преиоручио кандидате автономне странке и да је и лично п писмено унрављао на свештенство да ради и гласа на кандидате автономне странке, н да се ни један од свештеника не сме кандндовати с програмом нар. странке и тим утицајем на подручно му свештенство уништио слободу убеђења и слободу избора, што се види и из тога, да у сабору нема ни једнога свештеника из епархије вршачке. 2.) Ако је иознато, да-ли Љегова Светост одобрава овај корак? И ако не одобрава, да-ли је Његова Светост вољна, да учинп нужна расположења, да се у будуће слични случаји не десе, и тако заштити слобода убеђења и слобода избора? 3.) Ако нпје познато, да ли је Његова Светосг вољна, да набави у овој ствари потребне информације, те умири овај сабор и по њему застуиан народ ове митрополије, а по наособ вршачке енархије? Његова Свешост. На ову интернелацију могу дати одмах одговора. Није ми ништа познато о наведеном циркулару. 0 њему чујем сад први пут. Држим, ако је г. епископ и издао тај циркулар, да се једном епискоиу не може порицати право, да приликом избора своје свештенство информише и препоруке му чини; јер кад је другима слободно кортешовати, и то на разне недозвољене начине, о којима нећу да чиним рекриминације, онда је слободно и епископу своје свештенство упућивати. Г. епискон је то учинио по својој дужности и он је одговоран у том погледу једино својој савести и своме убеђењу, а не Сабору. 0 тога ја у тој ствари нисам дужан и не мислим чинити никакве кораке, и држим, да није било ни места ову ствар овде износити. Др. СтанојевиЛ се не задоволЈава одговором председништва. Др. И. ВучешиК. Пошто се интерпелант не задовољава с одговором високог председништва, мисли, да о том одговору треба гласати, да ли га Сабор прима на знање. Гласа се.