Српски сион

С тр. 522. „СРПСКИ СИОН." В р. 31.

кашнк егож( не кх соткоришл зижд^цј Т и , сеи еустк ко глакб оугла. 69 Гда вмстк с 1 е: и естк днкно кх очјк> нлшно. То мјесто гласи тако у ивдању од год. 1864., које је изашло клагосиовжи/иа скАт г ки1Шги> праситб/1ћстк8к> = фагш ксерос'шскаги> (т\'нода и тому одговара пријевод Вуков: Зар нијесте читали у писму ово: камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла; шо би од Господа и дивно .је у наигајем очима? Али у матици гласи то мјесто овако : Ообг хују ураср гр тсштују аугуумтг; оу атт:гбох1|1ааау о1 оГу.оооцоччтг^, обто? гуг^г^Гј г?5 "лг^аХтгјУ усо'д'ад. Пара Корсо^ гуг^гто абт7ј, ха1 1ат1 г)- а о [л а а т тј гу оср^-аХ^оТд гј|аа)У. И у матице види се да су ријечи аотт), баојлаат^ привезане за хгсраА-/р и по томе споменути словенски пријевод не одговара потпуно матици. Али у старом издању из пређашњега вијека од год. 1755. гласи то мјесто овако: Ни писанЈА ли сјгц > чли естс; кашнк егижЈ не кх рлд8 сотвориша зижд8|||'|'и, сеи кистк кх глав8 оугиа. СЗ Гда вмстк сби, и естк дикна кх очЈк> нашло. Овдје је дикна бао[лаатт] лијепо привезано за глав^, али сеи је привезан за кал4(нк, а требало би да је и то по матици иривезано за главВ и да гласи с' Т а . Та неједнакост и нетачност у слагању изравнана је у Сарајевском јеванђелију и обје ријечи с (и и ДИВН1Х привезане су за калЈеик, а то је свеједно ио садржају биле привезане за к а« л| М1 к или г л а в 8. То мјесто гласи дакле у Сарајевском издању овако: СЗ Господа вмстк с I и, и естк д и в {н х ва очјк нашек. То мјесто у Сарајевском издању слаже се са истијем мјестом у Никољском јеванђелију, које гласи: С9тк господа вк1 с и, и 1сстк д и к а н к вк очик кашик. Издање дакле, по којем је рађено Сарајевско јеванђелије, тачније је од другијех издања и то иде у похвалу онијем, који су се брпнули око штампања Сарајевскога јеванђелија. Јован Живанови&.

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (Св. Архијерејски Синод.) Данас у недељу одслужено је призивање св. Духа у саборној цркви ради приступања избору епископа за будимску дијецезу. (Саборска седница) је сазвана и одржана јучерЈ.26. јула (7. авг.) у суботу у

12 сахата пре подне. Преузвишени кр. Повереник стигао је у Карловце исти дан особним возом у 3 / 4 10 пре подне. Сабор је — одгођен говором кр. Повереника, који доносимо у чланку. (Архидијецезални Административни Одбор) држао је своју седниду дана 17. (29.) јула о. г. нод председннштвож Његове Светости патрпјарха, преузв. г. Георгија Ђранковића, и решио је, жеђу осталим, п ове предмете: — Узета је на знање одлука всл. Саборског Одбора, којом су одобрени манастирски прорачунн за год. 1897. — Известиће се црквена општина у Бачинцима о одлуци всл. Саборског Оду бора у иогледу њене молбе у нредмету избора изборника на народно-црквенп Сабор. (Ову одлуку ћемо саопштити у целости ради равнања и осталих црквених општина. Ур.) —■ Извесгиће се унрава манастира Гргетега о одлуци всл. Саборског Одбора, којом су управп тога манастира одобрени неки пздатци изван прорачуна за год. 1897. — На основу истражних сниса у предиету иоднесене тужбе против председника црквене општине у Угриновци, скинут је исти са председништва. — Узета је на знање изјава овоодборског члана С. П. из 3., да не може долазити у седнице овоодборске, спречен службом својом, коју обнаша у 3. — Одобрена су основиа писма састављена у ногледу заклада црквене општине у Карловцима и поднеће се у пренисима вис. кр. зем владп на нронпсано званичење. — Одобрени су прорачуни црквених општина у Нерадину, Ст. Бановцима, Павловцима, Краљевци. — Одобрени су куно-нродајни уговори, склоиљени између црквене онштине у Карловци и Ј. М. из Петроварадина, црквене општине у Инђији и Н. М. из Инђије. Из разлога, јер парохијски дом у Руми није за становање, наложено је тамошњој црквеној онштини, да пароху М. Ш. пма платити годишњу станарину, од 300 фор., док се нови парохијски стан но сазида. — Одобрени су рачуни манастира Беочина и Гргетега за г. 1896. — Поводом утока многих становнпка црквене општпне у Тењи протпв закључка тамошње црквеле скушитине, којпм су дужнн саборски трошкови и верозаконски приноси распорезани на душе, исти је закључак укинут, јер се не може дозволити, да се ма који намети распорезују на душе, и тиме сиромашнија класа сувише оитерећује. (Школски Савет) у седници својој, држаној дана 14. (26.) јула 1897. под председништвом Његове Светости, натријарха срнског, нреузв. г. Георгија БранковиЛа, а у присуству члаиова преч. г. нротопрезвптера Јована Бороте, Ннк. Ђ. Вукпћевића, Др.