Српски сион

С тр . 514.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 31.

даље задржите у љубави и благонаклоноети, као што ћемо се и ми евагда радосно сећати и спомињати Ванту Нреузвишеност. А сада на растанку ускликнимо сви једнодушно: да живи Његово царско и апостолско краљевско Величанство нант милостиви и добчи краљ Франц -ЈосИФ ирви !

Опроштај од Сабора његове светости преузвишеног господина ГВОРГНЈА БРАНКОВИЂА српског патријарха дне 22©. јз иа 1897'. 2годихз:е. После кратког, мучног и јаловог саборисаша нашег, дошло је ево време, да се разлазимо, и сваки својој кући пође. Признати морам, да сам норед свих околности, са далеко већом и лепшом надом у Сабор овај ушао, него што из н>ега излазим, те да сам се, и ако не Бог зна каквом, али тек далеко бољем успеху надао, него што је постигнут. Жао ми је, искрено вам исповедам, што немогосмо рада свога, тако рећи ни отпочети, — а камоли довршцти, или штото, свршити, — на корист цркве и народа нашег. Ја не ћу да кривим никога, нити ми је намера да коме пребациваша чиним са неудаће наше, и што је ствар нашега Сабора до тога доведена, да се без успеха разлазимо, али не ћу ни да правдам кога. — Сваки од нас, нека да рачуна савести својој! — па ће видити и сам, на коме је кривица!? Но ја се ипак тешим и не очајавам, јер се надам, да ћемо користећи се овом бесплодном борбом на првом доидућем састанку нашем, бити обазривији, хладнокрвнији, поверљивији и родољубивији, те да ћемо прекинути рад свој, са више љубави и узајамног поверења, ако Вог даде, продужити и жељеноме крају привести. У то име и у тој нади, да ћемо се наскоро опет састати, и да ће нам се могућност продужити, да обустављени рад наш, око уре^ења наше, народно-црквене

автономије продужити узмогнемо, те да лакше и успешније, на корист цркве и народа, а на задовољство Нзегова Величанства, најмилостивијег Господара и краља нашег Франц-Јосифа првог, па и васцелог народа нашег, сретно решити и довршити можемо. — Праштам се од вае велештована Господо заступници иародни, са жељом да се и опет у повољном здрављу и добром расположењу овде сакупљени на послу црквено-народном видимо и узајамно поздравимо. Бог мира и љубави нека буде са свима вама, и нека вас све без разлике благослови! —

Сабор је одгођен. I. Превишњом одлуком од 20. маја о. г. дозвољава се сазив Сабора Сшавља му се у дужпосш да у првом реду узме у расораву организаторан штатут. Наше опозиционе странке одговарају на то тиме, што улазе у изборну борбу са лозинком: не ћемо организаторна рада, „доле са јединственим штатутом!" Воља народна, која може да буде ФалзиФикат обмањивања и терора страначкизс агитација, као што бива и ФалзиФикат силе и терора уцравних апарата, — поклања своје поверење тим нашим опозиционим странкама Оне улазе у Сабор, нуне самопоуздања и гордости; свесне снаге, коју им даје народна воља. Али без , довољног осећаја одговорности народном поверењу и његовој будућности, и без икаква обзира на Факторе, који крај Сабора, још имају и своју реч, своја — нрава. Кр Повереник отвара Сабор. Позива заступнике народне да „верношћу и поданичком оданошћу остваре мудре тежње нашег искрено љубљеног Краља и да тиме на сшолеЛа зајемче српској православној цркви авшономију, шшо је столеЉлма, жудно жељена Већина саборска држи клупске седнице и расправља питање: хоће ли то учинити, или ће славу своју и срећу народа свога пронети светом на_ други који начин ?