Српски сион

С тр . 570.

„СРПСКИ

СИОН."

Б р . 34.

Одредба Саборског Устројства у иогледу овлашћења Саборског Одбора, изабраног но јелном извесном Сабору, јасна је, но она располаже са тим овлашћењем само за редован случај. у ком новосастав ши се Сабор избором других чланова замењује дотле ностојећи Саборски Одбор, односно његове дотадање чланове. У том редовном случају Сабор изаберс нови Саборски Одбор и тим актом његовим престаје овлашћење дотадањег Саборског Одбора. Али, Саборско Устројство није нредвидело и прилике изванредне и немогуКпост, да новосаставши се Сабор изабере нови Саборски Одбор. А пошто могу да настуие и нередовни, изванредни, случајеви и та немогућност, а наиме, да се Сабор правом Његова Величанства (§. 9. Саборског Устројства) одгоди или распусти и пре, него што Сабор узмогне изабрати нови Саборски Одбор, као што је случај са Петровданским Сабором, горња одредба Саборског Устројства је непотпуна, без расположења за те случајеве. Саборско Устројство не одређује ништа за тај случај ; а наиме, не одређује: да. ли у том случају престаје овлашћење досадањег Саборског Одбора или не; као што не одређује нити о том: на кога би нрешло то овлашћење, кад би оно престало досадањем Саборском Одбору А на неког ирећи мора. Саборско Устројство пије ништа предвидело за данашње прилике наше, по којима је Сабор одгођен нре обављеног избора новог Саборског Одбора. Такве су прилике, ето, иаступиле. Па шта сад? Тумачити горњу установу Саборског Устројства тако, да досадањем Саборском Одбору престаје овлашћење већ тиме, што новосаставши се Сабор има право да изабере нови Саборски Одбор, а без икаквог обзира, је ли тај Сабор и изабрао нови Саборски Одбор или није, значило би — осшаши без Саборског Одбора. А шо би била шек флаграишпа повреда и очигледпа оиасносш авшономије, да автономна уирава остане без свога највишег органа, највише власти. Дакле? И за овај случај важи она мудра реч: тишЈиз ее ехресШ;, свет се исномаже. И ми се морамо испомоћи. Како ?

Наше је скромно мшнлење ово : Досадањи Саборски Одбор шреба да насшави своје иословање и да га врши све дошле. док Сабор не узмогне замениши га избором других чланова. Све дотле је његова егзисшеиција и иословање не само легално, ■него и категорички иошребно — у иншересу сам.е авшономије и њезине управе. Легалитет тога Саборскога Одбора, до избора новог , не може се правно спорити, јер Саборско Устројство на то не овлашћује. На основу онога, што мало час рекосмо о непотпуности Саборског Устројства у погледу конкретиог нашег случаја, интерпретација Саборског Уетројства против тога легалитета једнострана је и усиљена, без стварног основа. Саборско Устројство није иредвидело данас иостојећи случај. Оно за копкретан наш случај ништа не одређује. Позивати се, дакле, на Саборско Устројство за тај случај — не може се. А што Саборско Устројство није предвидело конкретни данас случај, не може бити разлогом, да останемо без Саборског Одбора. Управа не може остати без свога пронисаног, легалног, дакле, и потребног органа. Тај орган је, у овом случају, Саборски Одбор. Постоји само досадањи из г. 1890. Нови није изабран и не може се још изабрати. Ег§о, досадањи Саборски Одбор, као једини који ностојп и постојати данас још може, једино је и овлаштен, до избора новог, вршити агеиде и права, Саборском Одбору Саборским Устројством прописана. Ако постојећи Саборски Одбор и неће бити онакав, каквог прописује 21. § Саборског Устројства. а наиме, изабран од новосасшавш.ег се Сабора, и какав би требао да је у редовним приликама, он је ипак излив автономне воље и власти, носи на себи тин автономни, јер је од Сабора изабрап. А легалан је, јер нротив његова легалитета, с обзиром на изванредне прилике, нема у Саборском Устројству доказа. Легалан је, јер не иосшоји други Саборски Одбор, који би својим легалитетом његов легалитет потирао и илегалитет потврђивао и доказивао. Приговара се, да би досадањи, посто-