Српски сион

В р . 35.

„СРПСКИ СИОН".

О тр . 599.

пвицож, некн су опет опрутани бледо-жутиж пругаша. Американци кувају месо од листа п једу или праве сапун, осушене кончиће употребљују за ткање и за пуњење јастука, јер ти кончићи су гипки а кад се искувају мекани су као евпла. Алој је врло лако неговати у саразмерно малим саксијама, а врло се лако размножава изданцима, који некад гомилице пз жила истерају. И за Алој треба употребити ону смесу земље, која је за остале кактусе нрописана, јер и Алој не подноси јаку влагу, и стога тражи пропустљиву земљу, а уједно треба и у саму земљу иомешати по неки ситнији шљунак. Неки га зими меће у подрум, но то није добро, јер и зими гражи Алој сунца, п умерену тонлоту; тако ће пре цветати. У патријарашкој башти Карловачкој први је цветао г. 1881. Како је црецветао одмах се осушно. Други је цветао год. 1888. Ти цветови налазе се и даиас у дворској баштп осушенп. Треће ово цветно стабло почело је расти 4. јуна о. г., а цвет му се почео развијати 17. августа. Цвет може да траје шест недеља. Ко жели видети красаи цвет Алојев, нека се пријави дворском баштовану и видеће га уз цену од 10 нов., ђаци уз цену од 5 новч. ЧИТУЉА. | Петар Григоријевић протопрезвитероки намееник и парох у Деспот Сент Ивану, преминуо је 16. (28) августа 1897. а сарањен је у нородичној костурници, која се у порти налази, 17. (29.) августа 1897. Родио се у Деспот Сент Ивану 24. јуна 1834. г.; свршио је гимназију и богословију; рукоположен је за ђакона 29. јуна 1859., а за презвитера 29. јуна 1862. од епископа Платона Атанацковића. Одликован је био црвеним појасом 1876. од епископа Германа Анђелића, а г. 1893. од ЊеговеСветости преузвишеног г. патријарха Теоргија протонамесништвом. Био је члан епархијског административног одбора, вирилац бачке вармеђе и члан разних друштава Иза. покојника остала је жена и петоро деце. Син Милош био је код оца капелан. На опелу чинодејствовао је иреч. г. Милан Ћирић оеружни протопресвитер Новосадски са још 11 свештеника. На погребу му је говорио опроштајну реч јереј Душан Јаблановић свештеник из Ст. Паланке. Покојник је као свештеник служио цркви и народу 38 година. Био је ревностан и тачан у својој служби, те због тога угледан и уважен као свештеник како од своје иретпостављене,

тако исто и од државне власти. Бачка га је жунанија више пута слала у разним депутацијама, да ју заступа. Јако се заузимао, да унапреди имовно стање своје оиштине, што му је у неколико и пошло за руком У друштву беше врло омиљеиа личност, те га је сваки. који га је познавао, волео, због његове добре и иогодие природе. Томе је најбољи сведок оно велико саучешће, како од сабраће му по служби, тако исто од пархијана и од странаца. Покојник беше врло вредан и чуваран човек; својом вредноћом и чувањем стекао је врло лепо имање тако, да је у целој Бачкој важио као један од најбогатијпх свештеника. Нека је вечан спомен врлом покојникуТ Љубинко,

КЊИЖЕВНЕ БЕСТИ. Српека Књижевна Задруга. Својим задругарима, иретплатницима и пријатељима. Прошло је нола године, како је управа Српске Књижевне Задруге нредала задругарима пето коло књига, које је због лепог одзива њихова и веће и иуније него и једно раније. За то време задругари су се и сами могли уверити о томе, колико су била оправдана њихова очекивања, када су се уписали за то коло, те да према томе. одлуче и о томе, ваља ли им се одазвати и на даље управпну позиву. Уверена да ће одзпв народни за шесто коло битп још и већи и да ће задругарима опет бити мпло да књиге приме раније, управа је похитала п с избором и са штампањем дела за то коло, те мисли задругарима око Митрова дана предати ова дела: Живот архимандрита Герасима ЗелиЛа, у редакцији Пере П. Ђорђевпћа; Восанчице, кратке ириче из Сарајева, испричао Мита Живковић (већ штамиано); Горски цар, роман, написао Светолик П. Ганковић (већ штампано); Ђијесни Риландо, витешки еп, написао Лудовико Ариосто, препјевао Драгиша Станојевић (већ штампано); Завјет, драмат у 4 чпна, написао Симо Матавуљ (већ штампано); Истораја Карла ХД од Волтера, превео Стојан Новаковпћ (штамиа се); п Издани и иодземне воде, написао др. Светолик Радовановић (са сликама). Према томе унрава, одређуЈ е уписни рок (који никако неће нродужити) до 1. декембра ове године п слободна је замолити све досадашње и нове задругаре да своје улоге одмах положе месним повереницима или пошљу неносредно Задрузп, јер од жпвог уплаћивања улога и броја задругара зависиће п уредно вршење и напредовање Задругпних нослова. Улозн за ово коло