Српски сион

С тр . 598.

„орпеки сион."

ЈВ р. З о

1896, у Ст. Врбасу за г. 1896, у Ст. Бечеју за г. 1896, враћени су на допуну, односно разјаснење, рачуни ових општина: Далићке за г. 1896. ДолљоКовиљске за г. 1894. 1895 и 1896. — Одобрен је прорачун дркв. општине у Бајши. — Расписанп су избори за енархијску скуиштину за да.н 22. септембра (4. октобра) о. г. (Извештај епархијских власти у Вршцу.) Еиархијски Административни Одбор Вршачкн држао је, под председништвом Његова Високопреосвећенства господина еппскопа Гаврила, 12.(24.) августа о. г. редовну своју седницу, на којој је решено међу осталим иредметпиа: Поднеће се високом кр. угарском министарству богочасти и јавне наставе списи, што се односе на закладу поч. Терезије Кањижинице из Уљме, на одобреЊе. — Поднеће се вие.-славном Саборском Одбору извешће о рукоположењу јеромонаха о. Т. С. п у предмету одбпјања призпва црквенога одбора Панчевачке црквене општине гледе суспендовања тамошњег председника. — Становнику Ж. Р. из Панчева уважава се молба, да парохпјал само у Панчеву плаћа. — Наређена је истрага протнв црквеног тутора у С. — Није одобрен начин пореза нарохијала по душама у ошдтини Ч. — Узети су на знање седнички закључци црквених општина у Орловату, Омољици и Јабуцн. — Дозвољено је црквеној општпни у Перлезу, да порту црквену оградити може. 13. (25.) августа била је Конзисторијална седница. Председавао је високопреосвећени господин епископ- На истој седници донешенц су и следећи закључци: Уиућене су неке странке, које су се са лолбом ради накнадног увађања своје деце у матицу крштених овамо обратиле, да обзиром на нови државни закон о матицама, молбу надлежном матричарском звању поднесу. — Потврђен је избор пароха у Опаву. — На упражњену парохију у С. закључен је за администратора свршени богослов Св. Поповић. — Расписаће се стечај на нарохије у Вел. Гају и у Ченти, а црквена општнна у Јасенову позваће се, да пристојбу за распис стечаја поднесе. — Ремонстрираће се на виславнп Саборски Одбор због наредбе о полагању рачуна за канцеларијски иаушал. Узете су на знање неке високе одлуке св. Архијерејског Синода. — Жалиће се на жупанијску власт у В. Бечкереку, што политичка општина у В. М. није хтела примити српски донис ове властп. 14. (26.) августа о. г. држана је седница Школског Одбора, на којој је закључеио, да се против одлуке министарства унутрашњих послова, којом одобрава закључак варошког муниципалног одбора о

укинућу издржавања овдашњих српских вероисповеднпх школа, жалба поднесе. Јанк. (Избори за епархијске скупштине) одре1)ени су у епархији Бачкој за 22. септембар, а у енархији Вршачкој за 30. октобар о. г. (КонФеренција). Као што се говори, те и чује, преузв. г. миниетар председник барон Ђанфи, позвао је неке носланике на нашем Сабору, а неке и не посланике Србе, к себи на конференцију. У своје време јавићемо исход тих конферисања. (За катихету) у краљ. учитељским и стручним школама у Загребу постављен је свршени богослов г. Димџтрије ВитковиЛ. („Орпски Пчелар",) чији 12. број ириказујемо у данашњем броју, са његовом садржинож, завршује тпм бројем своју прву годину. Унозорујемо на тај ваљани пчеларски лист наше ноштоване читаоце, а особито г.г. свештенике и учитеље, а и сл. црквене оиштине и школе, које би требале да га претплатом нотпомогну, а у својим круговима читањем тога листа припомогиу раеиростирању и унанређељу пчеларења. У данашње време оскудице и немаштине добро ће доћи и пашем народу зарада, јефтина и добра, која се постизава рацијоналним пчеларењем, а које се неда ни замислити без нотребног за то упутствф. То упутство пружа „Српски Пчелар". Лист је ваљано уређиван досада, а имена уредника јамче, да ће и све бољи бити. Најтоилије га препоручујемо. („Наше Доба") се чуди, „да не чинимо иомена о кобним последицама које би могле настати ако не би било никаквог саборског одбора." А зар није то учињено у нашем чланку у прошлом броју? (Алој.) Алој (А»'ауе атепсапа.) је пореклом из јужне Америке, али га има и у др, гим тропским земљама, па је одомаћен и у јужној Европи. Тако н. ир. имаде у Далматпнском приморју читавпх брежуљака обраслих алојем. Ово је биљка без стабла, са у круг поређаним дебелим и меснатим лишћем. После извесног броја година избије из средине тога лншћа 6—7 мет. високо цветно стабло. Погрешно је мишљење, да ова биљка у 100 год. цвета. У саксије иегована заиста споро расте, а треба јој читав низ година док цвета, али у домовпни својој цвета после 9—10 год. своје старости. Алоја има 100 врста (одлика) а у главном има га две сорте: једна има само на врху листа по једну бодљу јаку, коју Американци место ексера употребљују за придевање ствари једне за другу; а друга имаде крупније или ситније бодљике по ивици са обе стране листа. Зеленило лисга код Алоја врло је различно: а има га да је обивичено жутом