Српски сион

С тр. 586.

„СРПСКИ сион. ц

В р. 35.

Угарекој, Хрватској и Славонији цео народ наш, који је недахнимице унро био своје погледе на овај сабор свој, надајући се од њега, да ће моћи приступити стварном раду. Али се у њему место тога водила начелна борба, у њему се, као никад до сад, ломило копље у обрану автономних права православног народа српског, а против нааадаја и незаконитог утицаја државне власти. Друга редакција. На све стране Српства одјекнуо је глас, да је петровдански сабор одгођен. Кобни овај глас изненадио је у краљевинама У гарској, Хрватској и Славонији цео народ наиг, који је недахнимице упро био своје погледе па овај сабор свој, надајући се од њега, да ће моћи пристунити стварном раду. Али се у њему место тога водила начелна борба, у њему се, као никад до сад, ломило копље у обрану автономних права православног парода срнског под круном св. Стевана. 2. Прва редакција. Али онп (потпиеивачп прогласа) нису могли допустити, да се натуривањем дневног реда сабор присили на такав посао, који се противи свима појмовима самоуправе, и саму автономију потпуно илузорном чини, јер право самоопределења, право раснолагања у својим уну тарњим пословима, потпуно уншптава. Друга редакција. — — (Брисано). 3. Прва редакција. Ми смо хтели да радимо, али нам нису дали! Нису нам дали с тога, што нисмо хтели наиустити оно право, — онај станац-камен, на коме почива цела зграда наше народно-црквене автономије, и које намје основним државним законима ујемчено — ираво самоопределења, без кога автономија, није ни сенка автономије, него несвесно и жалосно оруђе у рукама државне владе. (?!) Друга редакција. Ми смо хтели да радимо, али нам нису дали! Нису нам дали с тога, што нисмо хтели напустити оно право, — онај станац-камен, на коме почива цела зграда наше народно-црквене автономије, и које нам је основним државним законима ујемчено — право самоонредељења, без кога автономија, није автономија. 4. Прва редакција. Петровдански народно-црквени Сабор стао је пред државну владу на

браник за своја права, те је овим јаким оружјем њен незаконит умишљај и атентат на слободу сабора с пуним иравом и достојанством одбио. Друга редакција. Петровдански народно црквени сабор стао је на браннк за евоја ирава, те је овим јаким оружјем свакп незаконит умишљај и утицај одбио. 5. Прва редакција. Но државна би влада навалице хтела, да и одметне таки значај тексту тога нараграоа, који он никако нема. Под саборским устројством она би хтела да се лодразумева један органичан устав, који, осим саборског устројства обухвата и све остале народне црквене уредбе. Друга редакција. Но државна би влада хтела да даде таки значај тексту тога параграч>а, да се саборским устројством подразумева један органичан устав, који, осим саборског устројства обухвата и све остале народно-црквене уредбе. 6. Прва редакција. Овде је влада тако далеко прекорачила границе државног врховног надзора, тако дубоко улегла у круг наше самоуправе, да томе равнога у целом свету нема. Оно, гпто ни код обичних приватних корпорација не би смела учинити, да им уништи у делокругу њиховом донесени закључак, — то је учинила код српског народно-црквеног сабора, који је законити иредставник читавог једног народа и целе једне вероисповести. Друга редакција. — — (Врисано). 7. Прва редакција. Неоиходна нотреба је била, да поред осталих предложених, важних и неодложних административних иредмета, из наше средине у сжислу еаборског устројства, изберемо врховни орган наше автономне управе — саборски одбор. Али смо и у томе спречени наметањем дневнога реда од стране кр. комесара. Тиме је учињена не само Флагрантна повреда а.втономије, него је уједно ударен темељ читавом низу незаконитих чина у автономној управи, пошто је овом, још 1890. г. изабраном саборском одбору мандат истекао, па и ако је могао своје дужности до састанка новог сабора отправљати, сада више нема ирава као врховни управни орган постојати, ношто је то право самим чином конститујисања новога сабора 1рзо јиге нрестало — не обзирући се на то, да,