Српски сион

Бр. 85.

Отр. 681

осим једног оспоренога, ни једаи члан тога од бора није задобио мандат саборски. Према томе сматрамо, да је даље деловање тога одбора незаконито. Сматрамо, да би даљим деловањем његовим епречеп био правилан и законити ток администрације, јер иезаконити саборски одбор не може представљати пајвишу инстанцију према нижим, али законитим автономним властима. Друга редакцијџ. Неоиходна потреба је била, да иоред осталих предложених, важних и неодложних административних нредмета, из наше средине у смислу саборског устројства, изберемо врховни орган наше автономне уираве — саборски одбор. Али смо и у томе спречени били наметањем дневнога реда од стране кр. комесара. Тпме је учињена Флагрантна иовреда автономије. 8. ЈТрва редакција. Но читав овај поступак према нашем сабору само је иоследица оне тенденције, која је означена у одговору министра-председника иа иознату интерпелацију о нашим народно-тфквепим стварима. Тај је одговор био само предвесник незаконитих мера, које је садања угарска влада иамерна била против наше автономије да спроведе. Друга редакција. — — (Ђрпсано). 9. Прва редакција. Кад сте нас, браћо бирачи, послали на сабор, ви сте нам у аманет те светиње предали; зато се сада иоред свију недаћа утешени кућама својим враћамо, предајући тај аманет — чист и неоскврњен — опет у руке ваше. ~ г Друга редакција. — — (Брисано). Не ћемо се упуштати у коментарисаље свију разлика ове две редакције. Могла би иам се пребацити злурадост, а она је најдаље од нас кад расправљамо гштања општег значаја, а особито важна, као што су нека питања, којих се дотиче односни проглас. Ми смо прибележили разлику горњих двеју редакција, ради сећања на њих. Доћи Ке време, кад ће бити потребно сетити се тих разлика, јер )е у њима доста. што карактерише паше народне странке и уноси светлости у њихову јуначку борбу и велику моралну победу.

Обазрећемо се за сада само на једну разлику прогласа у две редакције, а у питању Саборског Одбора. Иро глас прве редакције бави се тим иитањем опширније, друга редакција избегава то. Прва редакција тврди, да је даље деловање дапашњег Саборског Одбора незаконито, друга редакција сасвим се уклања тој тврдњи и одустаје од ње, а задовољава се само с изјавом, да је учињена Флагрантна повреда автономије. Па и та је изјава нејасна и умотана. Да ли је Флагрантна повреда автономије у томе, што Сабор није изабрао нови Саборски Одбор; или је та повреда у поступку кр. Повереника, који да је наметањем дневнога реда спречио Сабор да изабере иови Саборски Одбор ? То се ие разабире из друге редакције нрогласа. Двосмисленост односној изјави у том прогласу дата је можда баш намерно, да послужи, како би кад требало, и тежњања састављача прогласа, зар, одговарало. Разлика у прогласима у погледу Саборског Одбора, не може се правдати ни тумачити „умеренијим" тоиом друге редакције, као што би можда ко хтео тумачити разлике двеју редакција. Не Овде је по среди нешто друго. Или прорачуната резервисаност или директна бојазан од расправљања тога питања... А ни једна ни друга није смела добити свог израза у тако јуначком и нобедоносном прогласу, какав тип хтедоше том прогласу дати њихови састављачи, да би потнисани послаиици народних странака пред своје бираче изашли гато већи победиоци и спасаоци наше автономије Као што и многа друга места у прогласу њихову, то баш ова разлика двеју редакција износи нам особито пред очи: површност и несигурност тога нрогласа и ону мору, која је лежала на њиховим састављачима и потписивачима. То се неда прикрити ни са свима оним чланцима новинарским, који су написани ради глориФикапије тог прогласа и победног рада његових потписивача на Петровданском Сабору. Но питање је: зашто је друга редакција брисала односно место о Саборском Од-