Српски сион

С тр . 588.

„СРПСКИ

сион и .

В р . 36.

бору? Са становишта народних странака у погледу тога питања о Саборском Одбору, које је обележепо у свима њиховим оргапима, па и сад се јога у некима истиче, а које је изражено и у самом Сабору, — то је место бага требало остати и у другој редакцији прогласа, и бапг онако, како је било у првој његовој редакцији стилизовано. Но без одговора на горње питање морали би се уиустити у разне коњекгуре и нагађања, а по својој природи већ, волемо имати посла са јасним нодлогама и истинитим разлозима. Благодарни би били, да нам се изнесу на светлоет. На то имају права бирачи, којима је проглас упућен, а међу које спадамо и ми. Кад добијемо гато тражимо, и гато је дужност посланичка да нам даду, вратићемо се на ту ствар. Ако тај одговор не добијемо, онда ћемо бити присиљени односну разлику у двема редакцијама, сматрати као усшук 60-рице народних засшуиника у мишлвњу о посшојеЛем Саборском Одбору и његовом одсшупању; као усшук односно њихово ирисшупање нашем сшановишшу у шоме пишању. После акта, каквим сматрамо проглас народних заступника, и носле усгука у њему учињеног у питању Саборског Одбора, — гшсање радикалног органа, у погледу тога питања, може се обележити као нелојално према странци и неконзеквентно према изјави њезиних представника. А према томе, таково писање и расправљање односног иитања пе може више бити предмет озбиљне пажње. Може остати у служби извесне агитације, али је, после прогласа, престало важити као израз странкиног становишта. А сад да кажемо коју о другим изјавама у прогласу и о њему у опште.

0 назаренима и њиховом учењу. Пише Југ Станикић парох. (Наставак.) 6.) 0 часном крсту, Крст је — као што рекох — по времену од иконе млађи : крсг је украс само новозаветног дома молитвеног, или боље, крстје строго

Хришћанска светиња. Оно истина, има п у старом завету нејасних напомена и бледих слика крста часнога: али правога крста, онакога, како га ми данас имамо, и како га ми данас поштујемо — у старом завету нема, за такав 'крст стари завет не зна, а баш ни знати могао није, јер је крст — тако да рекнемо — донео Христос; па док Христос дошао није, ни за крст се знати не могаше. Какве су то напомене, и какве су те слике о крсту часноме, дознаћемо из науке св. наше мајке, нркве православне о крсту; а наука та излаже се у молитвама црквеним при свећењу крста. Два су „чина" освећења крста: једно је чин освећења онога крста, који има бити постављен на кров, и односно на звоник црквени; друго је чин освећења онога крста, који је начињен од злата, сребра или дрвета, или само на икони нацртаног крста. Навешћу молитву из првог „чина" освећења крста, а која гласи : „Господе сведржитељу, Боже отаца наших, који си палицом Мојсијевом и дрветом оним на ком си заповедио привезати змију бакарну, избављајући (њоме) људе у пустињи од уједа, змијина — навестио лик часнога и животворнога крста, вазљубљеног Сина твога, Господа нашега Исуса Христа, којим је ђавоља сила уништена, и ирелукавом змијом оном старом уједени и умртвљени род наш оживљен: твоме безграничном човекољубљу смерно притичући молимо се и милимо се (умиљавамо се), пошљи сада твој небесни благослов и благоспови ово крсно знамење, и дај му силу и снагу онога благословенога, крвљу Сина твога покропљеног (попрсканог) дрвета, да би (то крсно знамење) дому овоме, имену твоме саграђаноме, било јак кров, тврда ограда, и од сваке зле прилике свагдашње избављење, уз то дика и украс, и видљивим и невидљивим вразима знамење страпшо и ужасно, а све, који у храм овај са вером улазе и на њега ногледају, и који се на крсту распетоме Сину твоме клањају, благослови и оградив их крсном силом увек их од сваког зла неповређене сачувај: јер је крст украс цркве, царевима снага, вернима утврђење, Павлова, хвала и бесовска (демонска.) рана. Јест, Господе Боже наш, све, — који на знамење ово са вером погледају и спасоносну страст Господа нашрга, Исуса Христа, Сина твога, спомињу и марљиво ти се моле — милостиво