Српски сион

В р . 35

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 589.

чуј и човекољубно им се смилуј, и здравље (им) са дугим животом даруј, и дарства твога удостој: благодаћу и добротом и човекољубљем једнородног Сина твога, са којим си благословен са пресветим и благим и животворним твојим Духом, сад и увек, и у векове векбва. Амин." У оном другом „чину" освећења крста наводп се, да како. и онет то исто, само другим речима; ипак има нешто различно и ново; у том се „чину" освећења праслика крста баца још натраг, смешта се у рај, и види се и гледа у „дрвету живота, којејепосредраја", те секаже: „Господе Боже славе, Оче сведржитељу, Боже Саваоте, који си дрветом живота, које је иосред раја, навестио животворни крст јединороднога Сина твога и место дрвета ненослушана (прекршаја), — којега је окусом прелукава змија праоца нашег, и с њиме сав род људски из раја изгнала и у смрт увукла •—- даровао си знамење онога животворнога крста, на ком је љубазни Син твој нрикован умро, и смрћу смрт умртвио, и сву силу ђаволску уништио, и живот свету даровао, које је (знамење) цркви твојој оружје непобедљиво, освећење и кров јак. и веле утррђење, и од свију ђаволских замака сахрана, и силно уздање спасења и нестидљива нада ради получења живота." Да се разјасне ова места молитава црквених при освећењу крста. Ношто је створио првог човека, Адама „насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онђе намјести човјека, којега створи. И учини Господ Бог, те никоше из земље свакојака дрвета лијепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла,. . . И запријети Господ Бог човеку говорећи: једи слободно са свакога дрвета у врту; али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умријећеш." (I. Мој. 2., 8. — 9. и 16. —17.) На сред „врта Едемскога", на сред раја, беху два дрвета: дрво живота и дрво иознања добра и зла. Од другог дрвета, од дрвета нознања добра и зла беше Бог Адаму запретио јести, рекав му, да „у који дан окуси с њега, умријеће " Али Адам не послуша заиовести Божије, јер лукавством змије, а иоводљивошћу и слабошћу, те наговором своје жене он окуси од забрањеног дрвета, од дрвета познања добра и зла. Тада „рече Господ Бог: ето, човјек постао као један од нас. знајући, што је добро,

што ли зло; али сада да не пружи руке своје и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те довијека живи." (исто, 3., 22.) Из ових речи видимо и дознајемо, да Адаму и жени му беше забрањено јести и са дрвета живота; бар Адам са тог дрвета плода јео није, као што је иначе „слободно јео са свакога дрвета у врту." . Али, да Адам илода са тог дрвета окусио не би „Господ Бог изагна га из врта, Едемскога, да ради земљу, од које би узет." (ст. 23.) Како .је човек могао „живити до вијека" само 1 ако, ако буде јео од дрвета живота; а како опет изгнани из ра.ја човек плода са дрвета живота — баш да му је и дозвољено — јести могао није: то да би омогућио човеку јести плод са дрвета живота и тиме му дао могућност, да „живи до вијека", Бог је дао човеку друго дрво, до кога је човек доћи, и његова плода окусити могао, а то је дрво — крст „љубазног Сина" Божијег, а „Господа нашега Исуса Христа"; а то крсно дрво — по речима молитве црквене — „навестио је Бог дрветом живота, које је по сред раја било." Но је ли доиста тако, као што каже св. црква у молитви својој ? Је ли крст доиста дрво, којега плод човек треба да окуси, ако је рад, да „до вијека живи"? Ми можемо, а и морамо, да се запитамо: за што је Христос баш на крсту, на дрвету страдао, и страдати морао? Је ли то тако већ у напред одређено, или је то тек случајно тако било? Није ли Христис, Божји Син, Богу, Оцу своме, и без страдања задовољштину за наше грехе дати могао? А ако је баш и страдати морао, није ли Он како друкче, а не на крсту СТраПДТИ МОГаО? (НастамЛе св)

Изјава.* Поводом интержлацгф народног тсланика велеможног госмодина Симе ПЛ. БогдаНОБИћа у сједници сри. ирав. народ. цркв. сабора од 9. (21.) јула о. г. Велеможни г. Симо пл. БогдановиЛ, ц. кр. пуковник у миру, ставио је, као народни посланик, у сједници Високог срп. прав. нар. црквеног сабора од 9. (21.) јула о. г. интерпелацију у иредмешу ошиадања неких сша* Радм нагомиданог материјада није ова изјава могла бити штампана пре. Ур.